Студије и огледи

Станислава Бараћ и Тијана Матијевић: Југословенска женска књижевност 30-их година 20. века (1)

У две вечерашње емисије Студије и огледи можете слушати текст „О естетској револуцији и политичкој субјективизацији: југословенска женска књижевност 30-их година 20. века” који су написале Станислава Бараћ и Тијана Матијевић.

Како примећују коауторке текста, ангажована женска проза је специфичан књижевни ток који се издваја унутар два шира тока: унутар југословенске женске прозе и југословенске књижевне левице, односно у њиховом пресеку. Женска књижевност, а сходно томе и женска проза, синтагме су којима Станислава Бараћ и Тијана Матијевић у овој анализи означавају ону књижевност коју су писале ауторке усредсређене на друштвено (табуисано) искуство и позиције жена, а са мање или више експлицираних феминистичких позиција.

Антифашистичка мобилизација друге половине 30-их година 20. века подстакла је хибридизацију феминистичког и пролетерског покрета као и све већу продукцију књижевности која настаје кроз такву хибридизацију. Управо је захваљујући текстовима ових ауторки могуће размишљати о књижевној левици ван парадигме сукоба на књижевној левици и дебате о инструментализацији, односно аутономији књижевности, али и покушати поново конципирати појам пролетерске литературе. На примерима из прозе Милке Жицине и Надежде Илић Тутуновић биће показано како су писањем овакве прозе њене ауторке спровеле сопствену политичку субјективизацију и омогућиле политичку субјективизацију својих читатељки, односно како су интервенисањем у само поље естетског конципирале „нову идеју политичке револуције” (Рансијер).

Читала је Гордана Гачић.
Уредница емисија Тања Мијовић.