Опера – "Вилинска краљица" Хенрија Персла

Вилинска краљица је трећа маска, односно на енглеском семи-опера, коју је Персл компоновао за Уједињену компанију Краљевског позоришта. То је била најраскошнија представа те деценије у Лондону и коштала је тадашњих 3000 фунти што је била изузетно велика новчана сума. Иако су "Двор и Град" били задовољни - како је записано у једном извештају савременика - ово је било једно од ретких остварења овог типа које је имало финансијске губитке. Године 1693, Персл је ревидирао и допунио оригиналну партитуру, коју музиколози данас сматрају његовим најуспелијим делом. Ипак, било је критичара који су осудили Перслову маску као скрнављење Шекспирове комедије Сан летње ноћи. Аутор нових стихова адаптације је остао непознат - уколико је то уопште учинила само једна особа - али се претпоставља да је то био Томас Бетертон, глумац и менаджер Уједињене компаније, Перслов сарадник и надзорник свих "семи-опера" до 1694. године.

Трансформација Шекспировог комада Сан летње ноћи у музичко-сценски комад је успешно изведена. Како би се направио простор за четири Перслове маске, велики делови оригиналног текста су избачени, као и споредни ликови Хиполите и Филострата. Остатак стихова је промењен, језик је модернизован, а посебно су измењени делови који би публици 1692. године звучали чудно и неразумљиво. Персл и његов сарадник су одлучили да музику сместе у јасно омеђене маске које нису директно повезане са радњом већ о догађајима говоре на метафоричан начин. Маска о сну у II чину припрема Титанијин сан, маска у III чину је посвећена Ботому. Маска у IV чину симболизује помирење Оберона и Титаније, док Маска о Химену у V чину се односи на потрвду брачних завета.

Са својим самосталним и већином ненаративним музичким одсецима, Вилинска краљица је формално удаљена од праве опере. Ипак, Персл, показује пуно владање оваквом музичко-сценском формом. Музички ток је кохерентан, хармонско и мотивско јединство се шире чак и на чисто инструменталне сегменте. Вокалне деонице су много теже од оних које срећемо у другим енглеским маскама, можда и због тога што је Персл писао за одабрану трупу професионалних певача који су преузимали и глумачке улоге, а не за глумце-певаче као што је то било уобичајено. Из данашње преспективе Вилинска краљица представља медитативно проширење Шескипровог комада Сан летње ноћи у другом медију и другим сценским средствима.

Уредница Ксенија Стевановић.