Антологија српске музике – Обележавање 95 година Радио Београда

Остварења Михаила Вукдраговића: Други гудачки квартет, циклус Вокална лирика за мецосопран и оркестар и кантата „Светли гробови” настала по тексту Јована Јовановића Змаја 1954. године.

Стваралаштво и рад Михаила Вукдраговића везани су за културни живот Београда у периоду пре и после Другог светског рата. Од 1937. до 1940, као и од 1945. до 1948. године, Вукдраговић је био шеф музичког програма Радио Београда и симфонијског оркестра, који је основао 1937. године. Са нашим оркестром изводио је, поред осталог, и дела светске литературе, мало позната београдској публици, а истовремено је пратио важне уметнике као што су били виолончелиста Енрико Мајнарди, пијаниста Николај Орлов и виолиниста Давид Ојстрах. Како указује Станојло Рајичић, главна заслуга Михаила Вукдраговића била је да је у име Радио Београда поручивао младим композиторима симфонијска дела која је потом и изводио.

Михаило Вукдраговић је рођен 1900. године у Окучанима у Славонији. У периоду од 1921. до 1925. године студирао композицију на Државном конзерваторијуму у Прагу у класи Карела Болеслава Јирака, а дириговање код Вацлава Талиха. Студирајући на прашком Конзерваторијуму, Вукдраговић је имао прилике да се упозна са тада модерним тенденцијама у европској музици. То су биле године када је Шенберг изграђивао свој систем додекафонске технике, када је Стравински већ закључивао свој „руски период" и постављао темеље неокласичној оријентацији, и када је Хаба на овом Конзерваторијуму отворио класу за четвртостепену композицију. Међутим, за разлику од својих нешто млађих колега - низа српских композитора који ће крајем двадесетих и током тридесетих година прошлог века такође стећи образовање на студијама у Прагу, и при том прихватити нова изражајна средства и нове композиционе технике - Вукдраговић је тековинама модерне пришао са уздржаношћу коју су му налагали његов стваралачки темперамент, наклоњен пре свега лирској, поетичној медитативности, и његово дубоко осећање повезаности са музичким наслеђем домаћег тла. На тај начин, како истиче Властимир Перичић, стилски профил Вукдраговићевих дела у основи почива на осавремењеним достигнућима неоромантизма и словенских националних школа, неретко је оплемењен стилизованим елементима музичког фолклора, а местимично освежен рафинираним бојама импресионистичког порекла, прихваћеним преко чешке варијанте импресионистичког стила.

Када се из Прага вратио у Београд 1927. године, Вукдраговић је радио као професор у музичкој школи „Станковић", али и као диригент хора и оркестра који носи име овог композитора. Интересантно је истаћи да је са хором „Станковић", између осталих остварења, 1937. године први пут у Београду извео Бетовенову Мису солемнис.

Године 1945. постао је редовни професор дириговања на Музичкој академији у Београду, а потом је обављао дужност ректора Уметничке академије, данашњег Универзитета уметности. За редовног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1961. године.

Из композиторове богате биографије издвајамо и да је добитник бројних признања, међу којима посебно место заузимају награде за Други гудачки квартет из 1945. и кантату Везиља слободе из 1948. године, награда која му је додељена 1956. године за кантату Светли гробови, као и Вукова награда из 1956. године за рад на унапређењу музичког аматеризма.

Емисију уређује Ирина Максимовић Шашић

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се