Нова дискографија

Овај руски пијаниста рођен је 1989. године у Новосибирску, а студије је започео на Московском конзерваторијуму 2007, да би музичко образовање је наставио у Лондону, на Краљевском колеџу за музику. Калесњиков је био победник престижних пијанистичких такмичења попут Међународног такмичења Гилељс, специјалне награде жирија на 14. Међународном такмичењу Чајковски у Москви и прве награде на Хоненс тамкичењу у Канади. Године 2007, добио Oрден председника за младе таленте у Русији, а 2012. постао је члан Капеле Краљице Елизабете у Белгији, чијим пијанистичким одсеком руководи Марија Жоао Пиреш.

Као концертни пијаниста, Калесњиков је наступао широм Европе, а његов дискографски опус, поред снимка победничког наступа на такмичењу Хоненс, обухвата Годишња доба Чајковског и Шопенове Мазурке. Ова последња два албума, објављена су за издавачку кућу Хајперион, која је пре четири месеца представила и најновији комапкт-диск овог уметника, са снимцима дела Луја Купрена. Иако су ове барокне композиције оригинално написане за чембало, интерпретација младог пијанисте је тако уверљива, да се чини да су могла бити замишљена и за свирање на клавиру. Сачувана у Манускрипту из Боана, ова дела аутора који је био ујак много познатијег Франсоа Купрена, записана су без тактица, тако да пружају велику слободу приликом интерпретације, посебно у области ритма. Млади руски пијаниста се одлучио да дела изведе на Јамахином клавиру, који је посебно погодан за свирање легата и других поступака које није могуће извести на чембалу, али који притом поседује и извесну „перличавост" и апартност звука, сличан старим инструментима. Ипак, како критичари наводе, ритмичке слободе у Калесњиковљевој интерпретацији чине да ова дела некада добију и романтичарски призвук, али упркос томе, његов приступ сматрају веома успешним у „превођењу" репертоара познатог специјалистима у звук близак данашњици.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић