Мајстори барока

Представићемо остварења из опуса број 11 Ђованија Батисте Виталија.

Италијански композитор, виолончелиста и певач, Ђовани Батиста Витали рођен је 1632. године и један је од оснивача Филхармонијске академије у Болоњи. Музику је учио код Мауриција Кацатија, који је од 1657. радио као капелмајстор у цркви Сан Петронио, а само годину дана касније Витали му се прикључио на месту виолончелисте у поменутој главној градској цркви у Болоњи. Средином осме деценије одлази у Модену, где је требало да буде именован за заменика капеламајстора на двору породице Есте. Године 1684. постао је капелмајстор, али је две године касније ову позицију преузео оперски композитор Антонио Ђанетини.

Стваралаштво Ђованија Батисте Виталија утицало је на камерну музику заначајних барокних мајстора, као што су Арканђело Корели, Ђузепе Торели и Хенри Персл. Остао је упамћен у историји музике као један од утемељивача барокне сонате, првенствено облика трио сонате.

У раним инструменталним композицијама, Витали је писао дела у форми сонате да кијеза, са којом је потом експериментисао. Наиме, у овим делима успоставио је три основна типа ставова: брзи фугални став у парном метру, брзи став са ритмовима у троделном метру и лагани хомофони став. Његови експерименти подразумевали су хармонско повезивање ставова, убацивање плесних ритмова, скраћивање и фрагментацију тематског материјала и употребу варијационе технике. Овакав начин рада наставио је да развија и у каснијим опусима у којима је преовладавала камерна соната.

Сонатама из опуса 11 Витали је додао стилизоване француске плесне ставове - првенствено буре и менует, као и жигу, гавоту и куранту.

Аутор емисије Јелена Дамјановић



Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се