Божићна музика протестантске цркве у XVIII веку

Међу божићним ораторијумима који су у претходним деценијама привукли пажњу музичара посебно место заузима ораторијум Карла Хајнриха Грауна, композитора који се, пре свега захваљујући свом ораторијуму Исусова смрт, неретко издваја као водећи представник осећајног, Empfindsamer стила, а који у историји музике заузима важно место и захваљујући чињеници да је средином XVIII века био најважнија личност у пројекту Фридриха Великог да Берлин начини једним од водећих центара италијанске опере. Граунов Божићни ораторијум потиче из периода који претходи композиторовом берлинском ангажману, а сачуван је у две рукописне верзије, од којих се релевантним сматра старији рукопис у поседу Конгресне библиотеке у Вашингтону, а који је тек пре двадесетак година послужио као извор за прва модерна издања и извођења овог дела. Граун је своје музичко образовање стекао у католичком Дрездену, изложен утицајима наполитанског галантног стила који је већ у току свог раног стваралачког периода успешно комбиновао са традицијом протестантских духовних жанрова околних немачких градова, градећи свој препознатљиви стил.

Либрето Грауновог Божићног ораторијума комбинује текст Старог завета и Јеванђеља, протестантске корале, као и лирске стихове непознатог аутора. У првом делу ораторијума обрађују се теме пророчанства и весника Христовог рођења, те се говори о вери као неопходној за спасење и о разнородним природама Христа, а овај део завршава се опсежним хорским ставом. У наставку ораторијума појављује се наративни елемент којим се приповедају догађаји у Витлејему који се везују за Христово рођење, а ораторијум се завршава поетским рефлексијама на тему наде. На плану музичке форме карактеристична је Граунова употреба развијене троделне da capo форме арије, која подразумева пуну репетицију инструменталног риторнела чиме дело задобија својеврсни свечани тон, док на плану инструментације треба потцртати Граунову употребу облигатних дрвених дувачких инструмената, али и виоле помпозе, специфичне виоле са пет жица, којима композитор ствара богати тембр солистичких нумера.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић