Музика протестантске цркве у 18. веку

У трећој емисији циклуса који приређујемо поводом 500 година од протестантске реформације слушаћете композиције Георга Антона Бенде и Георга Гебела млађег.

Један од најупечатљивијих и најоригиналнијих жанрова литургијске музике протестантске цркве била је ораторијумска пасија, неизбежни део службе у току страсне седмице у значајнијим црквама и богатијим лутеранским парохијама. У овом жанру подразумева се употреба библијског текста јеванђеља, који се по правилу доноси у форми речитатива, као и протестантског корала, али се њима придодају и солистичке и хорске музичке нумере писане на оригиналне поетске текстове. Међутим, средином 18. века овај тип пасије сматран је застарелим и све већу популарност уживао је пасијски ораторијум који није садржао текст јеванђеља и у коме се много јасније огледао утицај галантног и Empfindsamer стила. У овом контексту, сама ораторијумска пасија такође је трпела промене: улога комплексне барокне полифоније је редукована, хармонски ритам успорен, те је централна улога неретко поверена арији, која је најчешће писана у оперском маниру.

Ове тенденције присутне су у Пасији по Јовану Георга Гебела млађег, написаној за цркву у Рудолштату, где је премијерно изведена током вечерњих служби у данима страсне седмице 1748. године. Као и његов славни претходник у овом жанру, Јохан Себастијан Бах, Гебел користи такозване турбе-хорове интерполиране у речитативе како би потцртао текст јеванђеља, али је његов стил у целини израженије еклектичан и доноси како моменте високог инструменталног и вокалног виртуозитета, тако и традиционалну сведеност корала и модерну једноставност Empfindsamer стила.

Георг Антон Бенда један је од композитора рођених и образованих у Чешкој који је каријеру наставио у северној Немачкој, стекавши чувење пре свега као аутор опера и мелодрама у Берлину, у доба Фридриха Великог. Међутим, Бенда је упоредо с тим био и капелмајстор лутеранске цркве у Готи, и то од 1750. до 1780, када се са овог положаја повукао како би могао слободније да путује и посвети се световним жанровима. Бендина сакрална дела данас су скоро непозната и остају необјављена, иако је реч о импресивном опусу, који обухвата скоро четири потпуна годишња циклуса литургијске музике. Кантату Похитај да почујеш законе Бенда је компоновао 1761. године, користећи типичну структуру у чијем средишту се налази протестантски корал, који је пак окружен виртуозним солистичким аријама, док кантата започиње хорском нумером, која се на крају понавља и као финале.

Срђан Атанасовски



Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво