Салонска и кафанска филозофија

Антоан Лилти: Писци у париским салонима XVIII века

У циклусу САЛОНСКА И КАФАНСКА ФИЛОЗОФИЈА можете слушати текст "Друштвеност и монденост – писци у париским салонима XVIII века" чији је аутор Антоан Лилти.

Антоан Лилти напомиње да оно што називамо салонима – а што се у XVIII веку називало кућама, круговима и нарочито друштвима – представља институције високог париског друштва, света, речено просветитељским жаргоном. То је средишња установа у животу париских елита од почетка XVII све до краја XIX века, а њен врхунац одговара периоду кризе и редефинисања аристократског престижа који се све више повезује са монденским понашањем и културним праксама високог друштва као што су читање, аматерско позориште или поезија. Монденска друштвеност је средство тог редефинисања, захваљујући писцима који у њој учествује и славе је. Ова историја је веома занимљива и ствара од салона опште место француске културне уобразиље. Примера ради, Антоан Лилти подсећа да Марсел Пруст уређује монденске хронике у Фигароу, а париски салони у које редовно залази постају скоро једини декор његовог дела У трагању за изгубљеним временом. У културној историји Француске, монденост и књижевност непрестано се преплићу, док је друга половина XVIII века кључни тренутак који се истовремено подудара и са масивним приступањем књижевне елите монденском свету и његовим вредностима, и са појавом радикалног оспоравања оличеног у Жан-Жаку Русоу, какво убрзо присвајају и многи други писци.