Филозофска истраживања

Марко Новаковић: Актуелност социјалне филозофије

У седмичном циклусу ФИЛОЗОФСКА ИСТРАЖИВАЊА, који је на Трећем програму од понедељка, 30. јуна, до петка, 4. јула, емитоваћемо текст Марка Новаковића „Актуелност социјалне филозофије. Прилог заснивању теорије друштва Франкфуртске школе у два предавања Макса Хоркхајмера и Теодора Адорна".

Година 1930. се може означити као својеврсна прекретница у деловању Института за социјално истраживање (Unstitut für Sozialforschung), који је седам година раније у Франкфурту на Мајни основао син богатог немачког трговца, Феликс Вајл. Наиме, то је била година у којој је руковођење Институтом од аустријског марксисте Карла Гринберга преузео социолог и филозоф Макс Хоркхајмер. Поред Хоркхајмера, у кругу Института и његове научне публикације Часописа за социјално истраживање (Zeitschrift für Sozialforschung) деловало је више теоретичара којима је било заједничко интересовање за друштвене теме и који ће обележити развој социјалне теорије двадесетог века, попут Ф. Полока, Т. В. Адорна, Е. Фрома, Х. Маркузеа, Л. Левентал, као и В. Бењамина, Ф. Гросмана, Ф. Нојмана и тако даље.

Како пише Марко Новаковић, генеза идеје нове социјалне теорије у традицији савременог марксизма била је постепена, а почетна фаза њеног развоја мора се посматрати кроз Хоркхајмерове радове из раних тридесетих година. У ту сврху Новаковић посебно издваја управо Хоркхајмерово приступно предавање из јануара 1931. у којем је, као нови директор Института за социјално истраживање, поставио опште смернице за будући истраживачки рад ове научне институције.

Као пандан Хоркхајмеровом изворном програму делатности Института изложеном у овом предавању, Новаковић наводи и приступно предавање које је други и у наредним деценијама најзначајнији представник критичке теорије, Теодор Визенгрунт Адорно, исте године одржао пред аудиторијумом франкфуртског Универзитета. Адорнов експозе није само био саморазумљиви продужетак Хоркхајмеровог пионирског подухвата, већ исто тако и разилажење са програмом филозофски вођеног научног истраживања друштва.

Уредница циклуса Тања Мијовић.

 

 

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом