Прича о Великом издајству 1204.
„Ставили су на себе крст и заклели се на њему и на Светом јеванђељу да ће кроз хришћанске земље проћи не проливајући крви и не окрећући ни десно ни лево." Никита Хонијат
Изневериле су их зидине под Божијом заштитом. Света Богородица Влахернска са својим покровом, делићи Часног крста, глава Светог Јована Крститеља, мошти хиљаду и једног апостола, свеца и мученика нису их сачувале. После девет стотина година постојања непријатељ је продро у Константинов град и освојио га.
Мало је у историји било дела која толико завређују презир као пљачка и разарање Куле стражаре Запада које су починили Млечани и крсташи. Подела и раздвајање источне и западне Европе потиче управо од овога што су они урадили. Последице пада Цариграда 1204. године пред освајачком војском Четвртог крсташког похода осећају се до данашњег дана. Раскомадавши Источно римско царство, Венецијанци и крсташи су не само отворили Турцима пут у Европу него и посејали семе доцнијег „балканског питања” и, коначно, створили повољну климу за данашњу поделу између источне и западне Европе. Све је то изникло из тог трагичног догађаја – скретања Четвртог крсташког похода ка Цариграду.
У данашњој Клепсидри чућете причу о првом паду Цариграда, на основу књиге „Велико издајство Цариград 1204” Ернла Бредфорда у издању Алгоритма.
Емисију уређује и води Милица Шпадијер.
Коментари