Од Самарканда до Агре – прича о Бабуру, цару и песнику
Путујући југом Азије око 1500. године, посетилац би стигао у земљу подељену на десетине супарничких краљевстава – у таписерију народа које се боре за власт, престиж и удео у огромним богатствима Индије. А само један век касније, читава северна половина потконтинента биће подведена под кишобран једне државе – Могулског царства.
„Велики" или „Величанствени Могули", како је првих шест владара династије запамћено, за собом су оставили нека од највећих дела архитектуре у целој Азији – од мраморне величанствености Таџ Махала у Агри до рушевина Акбарове краткотрајне престонице Фатехпур Сикрија.
А прича о Могулима почиње 1483. године рођењем Захир-уд-Дина Бабура у данашњем Узбекистану. Судбина му је, може се рећи, од рођења предодређена: његов отац, Омар Сеик Мирза, Тамерланов пра-пра-унук, био је владар Фергане, мале али изузетно плодне покрајине западно од Самарканда, Тамерланове старе престонице и места на којем се налази његова величанствена гробница. Његова мајка је била директни потомак Џингис-кана, оснивача Монголског царства. То наслеђе му је донело велико име и амбицију – у преводу са персијског, надимак „Бабур" значи тигар.
Бабур ће, осим по освајањима, остати запамћен по својим стиховима, као и по „Бабурнами", првој биографији у исламском свету. „Мемоари Захирудина Бабура", како је често називају, задивљују живим описима и ширином тема. „Бабурнама" је постала драгоцен историјски извор о свету Средње Азије и Индије с почетка 16. века. Захваљујући Бабуровом перу, данас детаљно знамо географију, градове, обичаје и личности тога доба из прве руке.
Причу о овом великом освајачу, писцу и песнику чућете у емисију Клепсидра на Радио Београду 2 коју уређује и води Милица Шпадијер.
Коментари