Однос Ирана и Запада

Иран има турбулентну историју условљену својим изузетно значајним географским положајем и природним ресурсима. Од заједничке окупације Уједињеног Краљевства и Совјетског Савеза током Другог Светског рата, преко Државног удара 1953. када је збачена демократски изабрана влада Ирана и њен премијер, Мохамед Мосадик оркестриран од стране обавештајних агенција Уједињеног Краљевства и Сједињених Држава па до Исламске револуције у фебруару 1979.године која је довела садашњи режим на власт и потоњег рата са Ираком током 80их, Иран је имао сложене односе са својим суседима и Западом.

Тензије се не смирују до данас. Израел је, након скоро две године рата у појасу Газе и након готово потпуне елиминације Хезболаха у Либији, пре две седмице напао Иран, наводно циљајући нуклеарна постројења, нуклеарне научнике и војно руководство. Израел правда свој напад тиме да Иран обогаћује уранијум у до сада незабележеним количинама и да Иран жели да произведе нуклеарно оружје. Израелу су се током викенда придружиле и Сједињене Америчке Државе извршивши ваздушне нападе на три иранска нуклеарна постројења, за која председник Доналд Трамп тврди да су у потпуности уништена. Неколико сати касније, Иран је у знак одмазде испалио ракете на Израел, а током претходне вечери Иран је напао америчку базу у Катару. Израел наставља ваздушне нападе по Ирану а посебно напад на Техеран у ком је учествовало више од 50 израелских војних авиона.

Каква је судбина Ирана, како су геополитичке и историјске околности довеле до оваквог стања данас, како је могуће деескалирати ситуацију или је свет на корак од Трећег Светског рата, која је улога САДа у овом сукобу и колективног Запада а каква улога Русије и Кине и осталих чланица БРИКСа. о томе данас у емисији Речено и прећутано говоре Момир Турудић, уредник Око портала; и Александар Митић и Слободан Јанковић, научни сарадници на Институту за међународну политику и привреду.

Аутор емисије је Марко Ђурић.