Шенберг, Јунг и Џон Адамс

За вечерашњу емисију Висине уредница Горица Пилиповић одабрала је „Учење о хармонији” Џона Адамса.

Адамс је, пишући своје дело, наслов преузео од Арнолда Шенберга, чија је књига из 1911. године много више од обичног уџбеника. Поред тога што представља исцрпан преглед традиционалне тоналне хармоније, то је истовремено и филозофска расправа о тој традицији. Џон Адамс, чији музички стил нема никаквих додирних тачака са Шенберговим, овом композицијом жели да покаже, с једне стране, да се с њим у потпуности слаже, а с друге, да има и амбивалентан став према целом проблему. Његово „Учење о хармонији" је пародија у старом смислу те речи - Адамс као основу за своју композицију употребљава неколико значајних остварења музике ХХ века, попут Шенберговог циклуса „Gurrelieder" или Сибелијусове IV симфоније, и спаја њихов хармонски језик и израз са минималистичким техникама. Такође је инспирисан и теоријом снова и учењем Карла Јунга, баш као што су Шенберга привлачиле Фројдове идеје о психоанализи.