понедељак, 08.12.2025, 10:05 -> 16:33
Сива зона у туризму - на губитку и грађани и држава
Туристички посленици али и надлежне институције већ годинама упозоравају на штету коју домаћем туризму наноси „сива зона“ која представља не само нелојалну конкуренцију онима који легално послују, већ и ризик и за приведу и за кориснике услуга. На недавно одржаном Сајму туризма у Новом Саду, на панелу посвећеном овој теми, закључено је да борба против сиве зоне захтева истовремено јачање инспекцијског надзора, измене законске регулативе, већу одговорност дигиталних платформи, али и континуирану едукацију грађана и туриста. Упозорено је и да нелегално пословање у туризму узрокује око 220 милона евра мањка у државној каси. У време када турситички капацитети ничу „као печурке“, на територији целе Србије делује само 75 туристичких инспектора. Посебан проблем представља готово потпуно неконотролисано оглашавање смештаја на друштвеним платформама, домаћим и страним. Шта држава предузима да се сузбије сива зона у туризму, питамо помоћницу министра за туризам Дуњу Ђенић.
Autor:
разни аутори
Животне теме, атрактивни гости, добро расположење - анализа актуелних дешавања, вести из земље и света. [ детаљније ]
У Грчкој данима трају протести пољопривредника који, блокадама путева, аутопута и граничних прелаза на северу и у централном делу земље, траже решење за њихове, како тврде, огромне и нагомилане проблеме. За разлику од ранијих година, када су тракторима блокирали трг Синтагма у Атини, сада чекају премијера да дођје код њих и донесе одговоре на бројне захтеве. На протестима је било инцидената, сукоба и хапшења, а та мера би тек могла да уследи, јер из владе поручују да нико нема права са блокира путеве и затвара граничне прелазе. Власт позива да се решење пронађе за заједничким столом. Зашто протестују грчки фармери чућемо од наше Мајде Шимунец.
У редовној рубрици Из тонског архива Радио Београда, глас из прошлости биће глас вајарке Олге Јанчић. Рођена је 1929. године у Битољу, а већ са 16 година, у тек ослобођеној земљи, уписала је Ликовну академију. Под менторством Томе Росандића дипломирала је 1950. године, а по завршеној специјализацији у Росандићевој мајсторској радионици, започела је скулпторски рад као слободан уметник. Први пут је самостално излагала 1959. у Београду. Њене скулптуре се чувају у Музеју савремене уметности, Музеју града и Војном музеју у Београду, али и у бројним музејима и приватним збиркама широм света. Слушамо део разговора који је са Олгом Јанчић 1988. године водио новинар Милош Јефтић.
Са вама, Јелена Видић.
Коментари