Читај ми!

Сива зона у туризму - на губитку и грађани и држава

Туристички посленици али и надлежне институције већ годинама упозоравају на штету коју домаћем туризму наноси „сива зона“ која представља не само нелојалну конкуренцију онима који легално послују, већ и ризик и за приведу и за кориснике услуга. На недавно одржаном Сајму туризма у Новом Саду, на панелу посвећеном овој теми, закључено је да борба против сиве зоне захтева истовремено јачање инспекцијског надзора, измене законске регулативе, већу одговорност дигиталних платформи, али и континуирану едукацију грађана и туриста. Упозорено је и да нелегално пословање у туризму узрокује око 220 милона евра мањка у државној каси. У време када турситички капацитети ничу „као печурке“, на територији целе Србије делује само 75 туристичких инспектора. Посебан проблем представља готово потпуно неконотролисано оглашавање смештаја на друштвеним платформама, домаћим и страним. Шта држава предузима да се сузбије сива зона у туризму, питамо помоћницу министра за туризам Дуњу Ђенић.

У Грчкој данима трају протести пољопривредника који, блокадама путева, аутопута и граничних прелаза на северу и у централном делу земље, траже решење за њихове, како тврде, огромне и нагомилане проблеме. За разлику од ранијих година, када су тракторима блокирали трг Синтагма у Атини, сада чекају премијера да дођје код њих и донесе одговоре на бројне захтеве. На протестима је било инцидената, сукоба и хапшења, а та мера би тек могла да уследи, јер из владе поручују да нико нема права са блокира путеве и затвара граничне прелазе. Власт позива да се решење пронађе за заједничким столом. Зашто протестују грчки фармери чућемо од наше Мајде Шимунец.

У редовној рубрици Из тонског архива Радио Београда, глас из прошлости биће глас вајарке Олге Јанчић. Рођена је 1929. године у Битољу, а већ са 16 година, у тек ослобођеној земљи, уписала је Ликовну академију. Под менторством Томе Росандића дипломирала је 1950. године, а по завршеној специјализацији у Росандићевој мајсторској радионици, започела је скулпторски рад као слободан уметник. Први пут је самостално излагала 1959. у Београду. Њене скулптуре се чувају у Музеју савремене уметности, Музеју града и Војном музеју у Београду, али и у бројним музејима и приватним збиркама широм света. Слушамо део разговора који је са Олгом Јанчић 1988. године водио новинар Милош Јефтић.

Са вама, Јелена Видић.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом