петак, 01.05.2015, 20:00 -> 13:59
štampajКод два бела голуба
Београђани су, нарочито они имућнији, још у другој половини 19. века прихватили обичај одласка на излете. Говорило се да нам је то "од Турака остануло". Било је то делом и под утицајем Европе где је било врло модерно ићи у природу.
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Ишло се радо у Топчидер и Кошутњак. Назив Топчидер постао је од две спојене речи. Топџи - на турском значи нешто што је везано за топове и артиљерију, уопште, а дере - је реч персијског порекла и означава удолину између два брда, којом често пролази каква река или поток.
Заслуге за бројност дивљачи у Кошутњаку приписују се принцу Александру Виртенбершком, војном команданту Београда, за време аустријске окупације у првој половини 18. века. У шуми надомак града, 1725. године основао је неку врсту зоолошког врта. Како је било највише кошута, цео тај крај је назван Кошутњак.
О неким занимљивостима из историје та два излетишта говоримо у вечерашњој емисији. Радифонски приказ текста Алмире Котло преточен је у трећу књигу "Код два бела голуба - Стари Београд".
Радио Београд 1, 20.00
Слика са насловне стране: Кошутњак.
Коментари