Да л сам пош’о, ил’ сам дош’о?

Све је већи број људи, без обзира на старосну доб, који се жале на заборавност, која им се до јуче није дешавала.

Kратки, привремени тренуци немогућности да се сетимо неких обичних ствари у последње време се многимa све чешће дешавају.

Не успева нам да се сетимо једноставних ствари, имена пријатеља или колеге кога дуго нисмо видели, речи које су нам иначе добро познате, па чак и обављања неких рутинских ствари које иначе радимо без размишљања. Због чега? Пуна нам је меморија, имамо постковид, преоптерећени смо, под стресом смо или нешто пето. Одговоре ћемо потражити од стручњака.

Са вама су Јелена и Гера.