Trag: Zlatni i srebrni grad

Srednjovekovni srpski grad Novo Brdo, „grad srebrni i uistinu zlatni", kako ga opisuje Konstantin Filozof, nastao je u 14. veku i izrastao u ekonomsko i privredno središte.

Mletački kartograf fra Mauro na svojoj karti sveta obeležava ga velikim slovima. Pored Srba, Novo Brdo nastanjuju Sasi, Dubrovčani, Arbanasi... Ruda i veliki broj trgovaca uticali su na razvoj srpske države i život običnog čoveka toga vremena, ali su odredili i poziciju Srbije u Evropi.

Zlatna žica novobrdskog rudnika omogućila mu je da se razvije u veliki centar rudnog blaga. Novobrdska ruda imala je veću količinu zlata u odnosu na druge rudnike toga kraja. Procenat srebra bio je čak 25 odsto, što je znatno više nego u drugim rudnicima ovog kraja.

U Novom Brdu su se razvila čak 84 zanata. Među zanatlijama su bili zlatari, proizvođači kućne dekorativne keramike, što umnogome govori o kulturi življenja toga vremena. Meštani su se bavili i stočarstvom. Pravili su sir i druge mlečne proizvode kojima su najpre trgovali, ali su to bile i glavne namirnice u ishrani stanovništva koje je iz dana u dan bivalo sve brojnije.

Ovaj utvrđeni grad, Turci su osvojili 1. juna 1455. godine. Danas, Novo Brdo podiže svoje bedeme, vraća se kao što je to činilo posle Rimljana, najezde Turaka, zatvaranja rudnika. Svoj kosmopolitski karakter opravdaće valjda i u ovim burnim vremenima. Kraj tvrđave više ne prolaze važni putevi, turističkim se nada jer je, zahvaljujući vekovnom trajanju, obezbedila mesto na karti svetskih kulturno-istorijskih spomenika.

Autor: Radica Smiljković
Urednik: Ljubisav Aleksić
Snimatelj: Dimitrije Hadži Nikolić
Montažer: Marko Roksandić