Putopis po Irskoj, prvi deo, novogodišnji serijal

U novogodišnjem serijalu "Sasvim prirodno" vodimo vas u Irsku.

Memedović: "Irska je oduvek bila na mojoj listi avantura koje treba zabeležiti kamerom. Ove godine sam rado prihvatio poziv Marka Keatinga, koga se verovatno sećate iz ranijih emisija. On je Irac koji je sa svojim psom Pajom pešačio od Beograda do Krfa i nazad. Tada smo kamerom pratili njegovu akciju kojom odaje počast irskim i srpskim borcima iz Prvog svetskog rata, a ujedno i pomaže današnjim malim herojima koji se bore sa opakom bolešću.

Ovoga puta, Mark Keating nas dočekuje u Dablinu. Iako su naše glavne teme u prirodi, nismo mogli da ne prošetamo ulicama glavnog grada i da ne zavirimo bar u jedan pab. Odmah sutradan krećemo put po ovoj zelenoj zemlji. Za ukupno devet dana snimanja i pređenih više od 3 000 kilometara imali smo vremena da upoznamo prirodu, način života i naravno ljude ove zemlje.

U pejzažu su se smenjivala zelena polja puna konja, ovaca i krava, čiste reke, jezera crna kao njihovo pivo, i planine koje tek ponegde presecaju horizont. Na krajnjem zapadu smo došli do Atlantskog okeana i čuvenih litica - Clifs of Moher, a nismo propustili ni priliku da se ukrcamo u brod i pređemo na jedno od mnogobrojnih malih ostrva nadomak zapadne obale. 
 

U svim gradovima na svetu je manje više isto, ali ruralni predeli oslikavaju pravi način života u jednoj zemlji. U Irskoj se i dalje živi od stočarstva i bez obzira na današnje trendove i migracije, zemlje i stoke se niko ne odriče. Retko gde se može videti ovoliki broj ovaca, krava i konja dok se samo vozite kolima. A mi smo posetili famere, odgajivače kao i najveći vašar konja u Evropi. U malim mestima i po selima oseća se duh tradicije, miriše čaj i domaći hleb, a život teče lagano između kuće, pašnjaka i naravno lokalnih pabova gde upoznajemo pravi duh ovog naroda. 
 

Irci su veseliji i srdačniji od svih drugih naroda koje sam kroz svoja putovanja sretao i upoznao. Oni su rečiti, otvoreni i uvek spremni za razgovor iako sam imao poteškoće da razumem njihov engleski a pogotovo Irski (Gejlik). Ali, kao i kod nas, sve se prevazilazi za stolom i uz čašicu. Irci će vas rado pozvati u svoj dom, ali još radije u lokalni pab gde se obavezno pije Ginis pivo, sluša tradicionalna muzika a neretko se i zaigra. Posetili smo i jedan festival tradicionalnog plesa gde zajedno i mladi i stari kroz druženje, pesmu i igru čuvaju tradiciju. Putujući po ovoj zemlji, uočio sam dosta sličnosti između naša dva naroda. Istorijska veza između Srba i Iraca je duboka i doseže sve do vremena kada su Kelti boravili na ovim prostorima."

broj komentara 0 pošalji komentar