Frano Cetinić: Čovek koji je suviše znao

Autor knjige "Nazovi Nato radi umorstva" nije pristao na lažnu dilemu: Milošević ili NATO, na reviziju istorije i staljinizaciju Putina

Na Korčuli, u selu Blato 1947. rođen je Frano Cetinić. Iste godine, u istom mestu rođen je pesnik Momčilo Popadić, autor pesme: Oprosti mi Pape, koju je proslavio Oliver Dragojević, rođen takođe 1947, u svega nekoliko kilometara udaljenoj Vela Luci. Ali ta jedna godina, jedno ostrvo, dva sela i tri umetnika samo su metafora jednog vremena i jednog mentaliteta neobično značajnog za jednu kulturu dva naroda.

Kroz priču o životu Frane Cetinića pričamo i istoriju jedne zemlje; govorimo o luku koji spaja Ivu Vojnovića, Tina Ujevića i Arsena Dedića, prvim znacima slobode u Brozovoj državi ali i zabrani Korčulanske škole i staljinističkim metodama Broza. Kroz priču o knjigama provešćemo vas kroz građanski rat u Jugoslaviji i pokazati kako je jedna knjiga: "Nazovi Nato radi umorstva" posvađala njenog autora sa većinom njegovih dotadašnjih istomišljenika i saboraca u Hrvatskoj ali i sa mnogima u Srbiji.

Kako Frano Cetinić nije pristao na lažnu dilemu: Nato ili Milošević, kako se suprostavljao reviziji istorije i staljinizaciji Putina? Naposletku, pitamo se ima li danas hridi slobode za koju se borio ovaj ugledni novinar, prevodilac i intelektualac.

U emisiji Oko magazina posvećenoj desetogodinjici smrti Frana Cetinića govore: Predrag Lucić, Branko Kukić, Nebojša Popov, Petar Lađević i Nebojša Grujičić.

Autor emisije: Gorislav Papić

broj komentara 5 pošalji komentar
(ponedeljak, 28. mar 2016, 19:57) - miroljub nesic prof. ts [neregistrovani]

Jugoslavija greska prvoga rata

Srbija je ka zemlja pobednica imala istorijsko pravo da resi svoj drzavni status. To nije uradjeno valjda pod pritiskom, i stvorena je vestacka drzava u kojoj je Srbija izgubila skoro sve a dobila perspektivno mrznju i nova stradanja. Ponovo Jugoslavija da svi dobiju svoje drzave a da Srbija nestane, a srbi uniste u najvecoj mogucoj meri. Naravno i dalje smo krivi i bicemo sve dk se ne vratimo na medjunarodn priznate ugovore i granice.

(nedelja, 27. mar 2016, 17:39) - anonymous [neregistrovani]

"Praznim" pricama - nikad kraja!?

Jugoslaviju je stvorio "odnos" snaga u - svetu, zbog njihovih potreba! Kada je prestala potreba da postoji Jugoslavija, ona je - uspesno - "demontirana! Politicari u ex Yu, koji su u tome ucestvovali 90 - ih (Milosevic - Tudjman - Izetbegovic, i ostali), su niko i - nista!

(nedelja, 27. mar 2016, 17:03) - marconi [neregistrovani]

Proklete osamdesete

Jugoslavija je počivala na ravnoteži Srba i Hrvata odnosno Srbije i Hrvatske: Srbiju su ograničavale 2 autonomne pokrajine, a Hrvatsku poseban položaj Srba u Hrvatskoj koji je nadilazio njihovu brojnost ( status u Ustavu, prisustvo u vlasti i tako dalje...) Prvo je Milošević prormijenio status Pokrajina, a poslije i Hrvatska status Srba i sve je otišlo do đavla i bombardiranje Dubrovnika i bombardiranje Srbije...Neke mitinge osamdesetih sam vidio uživo. Poznavao sam F. Cetinića jer sam neko vrijeme živio u Parizu. Nisam bio pristalica bombardiranja Srbije. Miloševićeva politika osamdesetih je ključna. Nikada se neću oteti dojmu da je moglo puno bolje. Šteta!!!

(subota, 26. mar 2016, 06:26) - Hasan Muftic [neregistrovani]

Odlican posao

Sto vise ovakvih intelektualnih razmisljanja u ovoj emisiji bilo bi itekako pozitivno.
Ih koliko je tog bogastva i otvorenih umova sirom Balkana sa ljepotom bistrine koju treba prepoznati
cestitke za umijece prepoznatljivosti ovoga snimljenog

(petak, 25. mar 2016, 20:30) - MP [neregistrovani]

Veoma retki ljudi ...

Dobro je sto se RTS setio Frana Cetinica posvetio mu emisiju, mada su takvi ljudi medju Hrvatima u maloj manjini. Najvise je ovih drugih. Ratovi devedesetih su nas udaljili, upropastili, uprostili. Da bi se zivelo u jednoj vecoj drzavi treba da postoji odredjeno stanje svesti kojeg nije bilo dovoljno tada, a danas ga nema uopste.

Oko Magazin Oko Magazin

Autor:
Gorislav Papić

Svakog radnog dana u 18:25 - najaktuelnije političke, spoljnopolitičke, ekonomske i društvene teme. Najzanimljivije priče o kulturi, najatraktivnije reportaže. [ detaljnije ]