Монотематска емисија- Гостуша некад и сад

Иако је "камено село" други назив за Гостушу, село на Старој планини, први утисак не оправдава тај неформални назив. Јер, прво што се угледа су кућерци са црепом.

Тек мало даље старе куће показују умешност народног градитељства и уклопљеност у природу. Грађене су без малтера или неког другог везивног материјала што је захтевало посебну вештину неимара.
Али, само што је због својих камених кућа, кровова и ограда и једнообразне грађе село предложено да буде заштићена амбијентална целина - прочуло се и почело скромно да развија туризам - настали су проблеми. Камени кровови нестају и све више их замењују они од црепа. Разлог? Мештани кажу да немају пара за кров, који је некада када је било пуно радне снаге био практично бесплатан, узет из непосредне природе. Данас када нема ни људи, ни моба, треба платити скупе мајсторе. Из Завода за заштиту споменика културе у Нишу сматрају да правила заштите треба поштовати, а сељани тврде да не могу да зауставе живот и да се суочавају са прокишњавањем и немогућношћу да у таквој кући живе.
Становништва је у Гостуши, иначе, све мање. Многи су одавно отишли у град, а преостали су углавном старији људи. Покушаји заштите стижу можда прекасно. Ипак, трагови некадашњег живота још су присутни, не само кроз материјално наслеђе, већ и кроз сећања Гостушана који причају о једном ишчезлом свету, о начину живота који је за њих био и леп и тежак. Напорно се радило, а највећи терет подносиле су жене.

Ауторка и уредница: Александра Божовић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом