Атеље 212: 60 година

Атеље 212 остаје упамћен као симбол авангардне сцене, окренут непрекидном истраживању модерних редитељских и глумачких израза, те откривању нових домаћих драмских текстова и промовисању драма водећих европских и америчких аутора. У времену оштрог, репресивног система који није дозвољавао слободну критичку мисао, Атеље је опстајао као театар провокативног и иновативног приступа.

Београдска публика гледала је драме Бекета, Јонеска, Сартра, Шоа, Камија, Олбија, Бонда. Осим великих светских аутора, Атеље је можда најзаслужнији као театар који негује домаћи драмски текст. Развојни пут Боре Шнајдера, Крмећи кас, Љубинко и Десанка (Александар Поповић), Маратонци трче почасни круг, Свети Георгије убива аждаху, Радован Трећи (Душан Ковачевић), Улога моје породице у светској револуцији (Бора Ћосић), Чудо у Шаргану (Љубомир Симовић), Очеви и оци (Слободан Селенић) представљају темеље савременог домаћег драмског текста, а своје праизведбе имали у овом позоришту.

Захваљујући енергији, визији и залагању Мире Траиловић, која је Атеље пратила од самог оснивања и била дугогодишња управница, ово позориште успело је да се својим субверзивним, оштрим, критичким, неретко комичким тоном и специфичним хумором, наметне као једно од најзначајнијих београдских позоришта - колевка авангарде; кућа из које је настао наш највећи интернационални фестивал БИТЕФ; и сцена на којој су неке од својих најважнијих улога остварили Зоран Радмиловић, Бора Тодоровић, Петар Краљ, Неда Спасојевић, Слободан Перовић, Ружица Сокић.

Како је од камерног театра у згради Борбе, Атеље постао "најбоље позориште иза гвоздене завесе", шта је било посебно у глумачком изразу ансамбла овог позоришта, како се Мира Траиловић са својим сарадницима борила са забранама и цензуром, те које су карактеристике Атељеа данас и колико је он остао веран идеји коју су развијали Мира Траиловић, Јован Ћирилов и Борислав Михајловић Михиз, у емисији говоре људи који су пратили развој Атељеа 212, у различитим етапама његове богате историје: Предраг Бајчетић, Вера Чукић, Рената Улмански, Борка Павићевић, Љубомир Симовић, Дејан Мијач, Егон Савин, Горица Поповић, Бранимир Брстина, Дара Џокић, Милица Михајловић, Исидора Минић, Небојша Илић, Дејан Дедић, Снежана Тришић, Борис Лијешевић, Јелена Мијовић и Гордана Гонцић. Уредник и сценариста: Тамара Барачков Редитељ: Мишко Милојевић