Звона Саве Лозанића

Никада нећемо довољно схватити тајну васкрса Србије крајем 19. и почетком 20. века ако не будемо имали љубав, веру и ентузијазам, као што су их имали тадашњи Срби, који су опште интересе стављали изнад личних, у свим областима живота, и у рату и у миру.

Исто тако, нећемо схватити ни како су све те вредности нестале, или су се повукле пред налетом сила које су завладале после Другог светског рата - ако не схватимо и не видимо право лице оних који су дошли негирајући аутентичну српску идеју. Ту веру и самопоуздање, а онда тугу и разочарање, имао је и Сава Лозанић, српски звоноливац у међуратном периоду.

Српске звоноливнице деле судбину српске државе. Њихово постојање као да је и мера српског присуства и самосталности у држави и у времену у коме опстају. Звона српских православних цркава својеврстан су показатељ српске слободе кроз историју.

Забрањивана, ућуткивана, уништавана и претапана, увек су поново искрсавала сведочећи о нашој вери и самосвојности. Аустроугарска је током Првог светског рата скоро сва наша црквена звона претопила у топовску муницију, којом нас је њена војска гађала. После рата, појавио се звоноливац Сава Лозанић, који је црквена звона лио широм Краљевине СХС.

О његовом животу и судбини у емисији говоре: Милица Хакман, његова унука, др Предраг Пеђа Ристић, архитекта-протомајстор, Сања Јанчић, композитор, и др Александар Раковић, историчар.

Сценариста Зоран Стефановић

Реприза, 01. октобар у  06:57 и 14:57

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи