U 238

Овом муницијом гађани су циљеви на КиМ и југу Србије. Коначан број жртава званично није саопштен, а процене су од 1.200 до 2.500 погинулих и око 6.000 рањених. Материјална штета се процењује на десетине милијарди америчких долара. Ни данас, скоро две деценије после НАТО агресије нема поузданих података какве су последице бомбардовања по здравље људи.

Од радника ЈП "Водовод" који су радили на Пљачковици одмах после бомбардовања осиромашеним уранијумом, први је већ 2004, од рака плућа преминуо Миослав Јовић у 52. години. Његов син Марко сумња да је болест последица боравка на контаминираном терену.

Многи стручњаци тврде да смо сви угрожени дејством осиромашеног уранијума. Када метак са осиромашеним уранијумом експлодира, пробија и најјачи оклоп, при чему се развија висока температура, у ваздух одлазе опасне честице. Опаснији од уранијума 238 је плутонијум који се такође налазио у пројектилима.

Иако се Србија суочава са тихом епидемијом малигних болести, нико за то званично у овом тренутку не може да окриви НАТО, јер нису урађене студије на основу којих би се повезао пораст оболелих од рака у нашој земљи са бомбардовањем осиромашеним ураном.

Да би се утврдило какве су последице агресије 1999. године по здравље нашег становништва, Скупштина Србије основала је Комисију за истрагу последица НАТО бомбардовања, а формирано је и међуресорно координационо тело које чини више од 100 стручњака из различитих области.

Ауторка филма: Југослава Ђурица
Новинар: Марина Дамњановић Нацков
Сниматељи: Никола Ђуровић, Димитрије Хаџи Николић, Жарко Пекез, Мирко Лукановић
Монтажа: Бранислав Поповић
Реализација: Весна Тадић