Starović: Odnosi Srbije i Turske su kičma stabilnosti u regionu

Srbija i Turska nalaze se u zlatnom dobu međusobnih odnosa. Turske kompanije izuzetno su važne za Srbiju, jer zapošljavaju gotovo 10.000 ljudi, a investicije iz Turske i dalje dolaze. Uz to blizu smo i rekordne trgovinske razmene, od blizu pet milijardi evra. Juče su potpisani novi ugovori o saradnji.  

Nemanja Starović je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, sumirajući posetu Erdogana Beogradu, rekao da se može uočiti veoma značajna ekonomska komponenta razgovora, ali da je tu i politička komponenta.

Prema njegovim rečima, Turska je jedan od 10 najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera i uloga Turske kao spoljnopolitičkog partnera iz godine u godinu raste.

"Još važnije je da turske kompanije uglavnom ulažu u najmanje razvijena područja naše države, nekad je pogon sa 500 radnih mesta u nekoj nerazvijenoj opštini za ravnomerni razvoj države značajniji nego pogon sa 1.000 radnih mesta u Beogradu ili Novom Sadu", istakao je Starović.

Ukazuje da u Srbiji posluje 1.300 turskih kompanija, zapošljavaju oko 10.000 radnika, a bez učešća turske države ne bi ubrzano radili na izgradnji auto-puta Beograd–Sarajevo, deonica od Kuzmina do Sremske Rače je u izgradnji, spojen je raspon novog mosta na Savi kod Sremske Rače.

"To jeste vidljiv plod saradnje Srbije i Turske", rekao je Starović uz konstataciju da će naši građani za nekoliko sati na bezbedan i udoban način doći do Sarajeva.

Ekonomska saradnja se preliva na političku sferu 

Kada posmatramo sadržinski ispunjenu ekonomsku saradnju između Srbije i Turske, to se preliva i na političku sferu, napominje Starović.

"Konstatacija o zlatnom dobu između Beograda i Ankare definitivno stoji. Možda možemo povući paralelu sa periodom od pre bezmalo 100 godina i odnosima između Kemal-paše Ataturka i kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, u najmanju ruku taj nivo odnosa smo u sadašnjem vremenu dostigli", kaže Starović.

Turska već dugo ima interese na Balkanskom poluostrvu, ali smo političko prisustvo kanalisali kroz ekonomiju, kaže on.

"U Ankari je sazrela svest o tome da oni dugoročne interese na Balkanu ne mogu ostvariti kroz nekakav sukob sa Srbijom, kroz konstantno podržavanje samo onih koji smatraju Srbiju svojim rivalom, već je potrebna pragmatična saradnja sa Srbijom i da to donosi prave rezultate", dodaje on.

Kada toliko ulaže u Srbiju, a potom u ostale države Zapadnog Balkana, nije joj u interesu destabilizacija u regionu koja bi ugrozila i te investicije, to je zajednički interes, da zejedno radimo na očuvanju mira i stabilnosti, podvlači Starović.

"Odnosi dve zemlje su kičma stabilnosti u regionu, Turske kao najmoćnije države Balkana i Srbije koja na Balkanskom poluostrvu zauzima centralno mesto", istakao je Starović.

Podseća da je samo Nemačka evropska država koja ima više suseda od Srbije.

Putovanje samo sa ličnom kartom od naredne godine

Starović kaže da je jedan od najvažnijih sporazuma potpisivanje protokola o ličnim kartama. On ne stupa na snagu danom potpisivanja, ali tokom naredne godine naši građani će moći samo sa ličnom kartom u Tursku.

Imamo značajan procenat građana koji nemaju pasoš, taj procenat u Turskoj je još veći, to će biti velika olakšica, dodaje državni sekretar.

Srbija je tek peta država, a šesta jurisdikcija kojoj je Turska dozvolila takav režim putovanja bez lične karte.

Jasna podrška od Turske za "Otvoreni Balkan" je dodatni vetar u jedra, ističe Starović.

Našim susedima BiH i Crnoj Gori je signal da je njihova budućnost u okviru "Otvorenog Balkana".

Govoreći o energetici, Starović kaže da je Turska važna tranzitna zemlja, područje preko kog dolazi gas iz Rusije.

"Uspeli smo da napravimo aranžman sa Azebejdžanom, da pod povoljnim cenama nadomestimo bar 10 procenata nedostajuće električne energije, ali su nam potrebni turski transportni kapaciteti. To je bila tema o kojoj se razgovaralo juče, a koja je značajna za sve nas", rekao je Starović.