Brnabić u Skupštini: Nećemo štedeti ni novac ni političke veze kako bismo došli do vakcina

"U budžetu za 2021. predvideli smo kompletno rešavanje deponije u Prijepolju", kazala je Brnabić u skupštini odgovarajući na pitanje poslanika SDPS Muamera Bačevca koji je ukazao potrebu rešavanje problema zagađenja u određenim gradovima koji su naročito ugroženi u zimskom periodu.

Brnabić je rekla da je nova ministarka za zaštitnu životne sredine Irena Vujović rešavanje deponija postavila za jedan od prioriteta.

"Razvili smo plan i budžetirali, zatvorićemo deponiju Stanjevine i voziće se đubre na sanitarnu deponiju verovatno u Priboj i napravićemo jednu transfer stanicu u Novoj Varoši, dok ne proširimo sanitarnu deopniju u Užicu. Budžetirali smo i za proširenje sanitarne deponije u Užicu", navela je Brnabić.

Rešavanje deponije u Prijepolju će biti simobličan početak rešavanja više od 3.500 ovakvih deponija širom Srbije, poručila je premijerka.

Kazala je da će se postarati i da se što pre uradi gasovod Aleksandrovac - Kopaonik - Novi Pazar - Tutin.

Poslanik Bačevac je rekao da smo zemlja koja najveći deo energije dobija sagorevanjem ugalja i fosilnih goriva, zbog čega naš fokus treba da bude na prečišćavanju dima iz termoelektrana i toplana.

Kazao je da u centru Novog Pazara ima toplana na mazut, zbog čega je taj grad veoma zagađen zimi i pozvao Ministarstvo energetike i vladu da se ubrza projekat izgradnje gasovoda od Aleksandrovca do Tutina.

Bačevac je istakao da je cilj SDPS da se rešavaju svakodnevnih problemi ljudi.

"Nije upitno da je pitanje identiteta važno, ali gradimo ga sami. U crti mojeg identiteta je možda najvažnije što sam lekar, kod nekog drugog je možda najvažnija verska pripadnost. Politika SDPS-a je, što je možda najteži politički put, borba za građane - gasifikaciju, rešavanje deponija i slično. Pored Novog Pazara i Valjevo i Bor su gradovi koji se bore sa tim problemom zagađenja koje je veliko naročito u zimskom periodu.

Dodaje da ga raduje da je sa novom ministarskom zaštite životne sredine došla i nova energija, i to što će u Prijepolju biti rešena ta "ekološka bomba".

"Niko neće bežati od odgovornosti, kada sve prođe"

Premijerka je navela da niko u sistemu ne beži od odgovornosti u vezi sa borbom protiv koronavirusa, kao ni od lične odgovornosti, ali smatra da je treba tražiti kada prođe izuzetno teška situacija i kada Srbija izađe kao pobednik, a uverena je da će se to dogoditi.

Brnabić je tako odgovorila u Skupštini Srbije na pitanje poslanika Stranke pravde i pomirenja Muamera Zukorlića o tome šta će Vlada Srbije preduzeti po pitanju odgovornosti za stanje u kojem se našao Novi Pazar.

Ona je kazala da je situacija u Raškoj oblasti zaista bila izuzetno teška posebno tokom jula i avgusta, navodeći da je država učinila sve da pruži dodatnu pomoć i podršku bolnici u Novom Pazaru, ali i stanovnicima Novog pazara, Tutina i Sjenice.

"Mislim da smo u datim okolnostima uradili najbolji mogući posao", istakla je Brnabić.

Ona je podsetila da je kao predsednica Vlade Srbije zajedno sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom posetila Novi Pazar, a da je pre toga i predsednik Srbije Aleksandar Vučić odneo dodatnu zaštitnu opremu, respiratore i sve što je potrebno da se zdravstveni radnici uspešno bore protiv korona virusa.

Prema njenim rečima, niko u sistemu ne beži od odgovornosti, pa ni u ovim najtežim trenucima od Drugog svetskog rata.

"Tu smo i da podnesemo ličnu odgovornost šta i kako smo radili, ali mislim da svačija odgovornost treba da se traži kada sve ovo bude iza nas i kada izađemo kao pobednici, a znam da hoćemo", poručila je premijerka.

"Nadležni organi treba da rade svoj posao" 

Ona je istakla da nadležni organi treba da rade svoj posao, ali je pozvala i da svi zajedno nastavimo zajedničku borbu.

Brnabić je kazala da može da garantuje da je svako u vladi i resornom ministarstvu dao sve od sebe da građani budu zbrinuti i dodala da je Srbija bila među malobrojnim zemljama koja je mogla uvek da zbrine zaražene i da obezbedi dovoljno lekova i respiratora, i da se ne isključuju oni koji imaju manje šanse zbog onih koji imaju veće šanse da prežive.

Kaže da je ponosna zbog te borbe i da ona i dalje traje, da je sada teže nego ikada i da će biti teško dok ne dođe vakcina, a Srbija će, kako kaže, biti među onim zemljama koje će među prvima dobiti vakcinu.

"Nećemo štedeti ni novac ni političke veze da dođemo do vakcine i do ozdravljenja", poručila je Brnabić.

Kaže da niko u svetu ne zna sa čime se suočava kada se govori o virusu, ali ponavlja, da će se, kada prođe sve, videti kako je balansirano između zdravlja i ekonomije i šta je sve urađeno.

"Svako pozivanje na ličnu odgovornost sada ne bi bilo objektivno i to ne bi izašlo na dobro", ocenila je ona.

Primetila je i da "oni koji su prekinuli aplauz lekarima lupanjem", jer su uvedene restriktivnije mere sada kritikuju zato što nisu restriktivnije i što se tobože zakasnilo sa merama.

"Ako postoji jedna pozitivna stvar, to je da je svako pokazao pravo lice i koliko su važni ili ne životi ljudi u odnosu na političke poene. Treba da razgovaramo kada se sve ovo završi, da pogledamo šta smo uradili, kako smo prošli i da vidimo ko je radio dobro, a ko loše", rekla je Brnabić.

Zukorlić je naveo i da je ohrabren zbog najavljene borbe protiv organizovanog kriminala, međutim, pitao je Brnabić, da li je tačno da se za hapšenja u Novom Pazaru znalo još krajem prošle godine i da se čekalo da prođu izbori.

Premijerka je to odbacila kao lažnu vest.

"Srbija se ponosi podrškom koju daje nacionalnim manjinama" 

Brnabićeva je izjavila u parlamentu da se ponosi podrškom koju Srbija dalje nacionalnim manjinama, iako Srbi u zemljama regiona nemaju takav tretman, i istakla da je samo Nacionalnom savetu albanske nacionalne manjine u prethodnih šest godina dala podršku od više od milion evra.

Odgovarajući na izjave poslanika Šaipa Kamberija da je isticanje albanskih simbola u Srbiji zabranjeno i žaleći se na odnos države prema Albancima, ona je odgovorila da je Srbija otvoreno društvo i da predstavnici manjina u njoj uživaju velika prava.

Navela je da pored podrške Nacionalnom savetu albanske manjine, u poslednjih šest godina u iznosu od miliona evra, država, kaže, daje podršku i učenicima i studentima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, kao i preko Ministarstva kulture i informisanja za kulturne programe, medije i inormisanje na jeziku nacionalnih manjina.

Tu novčanu pomoć za mlade, ekonomiju i malim i srednjim preduzećima, dodaje Brnabićeva, Vlada Srbije daje kroz Koordinaciono telo za Preševo, Bujanovac i Medveđu.

Istakla je da se trenutno u Bujanovcu sprovodi program dodele bespovratnih sredstava za mala i srednja preduzeća u iznosu od 30 miliona dinara, dok je u poslednjih osam godina država za tu vrstu podrške preduzećima u te tri opštine izdvojila više od 300 miliona dinara.

Brnabićeva je navela i da država daje stipendije za školsku 2019/2020. godinu, koju je, kaže, dobilo 300 učenika, a država je za to izdvojila 16,2 miliona dinara.

Uz to, navodi, pet generacija studenata iz tih opština dobija stipendije za studiranje na fakultetima u Novom Sadu.

Od 2009. godine, ističe, đaci prvaci iz Bujanovca, Medveđe i Preševa dobijaju školski pribor i rančeve.

Tokom kovid krize, navodi Brnabićeva, u Bujanovcu je zaposlen 21 zdravstveni radnik, a u Preševu 25.

Istakla je da je zvanično korišćenje 11 različitih jezika dozvoljeno u 42 lokalne samouprave, kao i da više od 44.000 učenika pohađa školu na jednom od osam jezika nacionalnih manjina.

"Čini mi se da nacionalni saveti i nacionalne manjine imaju u Vladi Srbije dobrog partnera koji je uvek bio otvoren da ih sasluša i uvek će slušati probleme sa kojima se manjine susreću", rekla je Brnabićeva.

Ističe da bi bila jako srećna da takav položaj imaju Srbi u zemljama regiona, da mogu da uče na srpskom jeziku i da dobijaju novac od vlada tih država da bi sačuvali kulturu, tradiciju i pismo.

"Nismo zakasnili ni sa jednom merom"

Premijerka Srbije Ana Brnabić ocenila je danas da se nije zakasnilo sa uvođenjem nijedne mere protiv širenja virusa korona i navela da smatra da se do sada uspelo u pronalaženju balansa između zdravstvene zaštite i svakodnevnog života ljudi i održanja privrede.

"Mislim da nismo zakasnili ni s jednom merom. Situacija je kompleksna, pa je kompleksna", kazala je Brnabićeva na sednici Skupštine Srbije i dodala da bi situacija bila ista i da su ranije uvedene mere, što se može videti iz primera drugih zemalja koje su imale ranije i mnogo restriktivnije mere, pa ipak, nažalost, imaju katastrofalne brojeve.

Ona je u delu sednice na kojem članovi vlade odgovaraju na poslanička pitanja, kazala da je virus takav u ovo doba godine i podsetila da su svi u Kriznom štabu od početka govorili da će jesen i zima biti izuzetne teške.

"Kao premijerka i neko ko vodi Krizni štab uvek sam se trudila i trudim se da nađem najbolju moguću meru između epidemioloških mera, života i ekonomije. Drugačije bi bilo da virus nije bio prisutan čitave godine, mi smo se u martu borili izuzetno restriktivnim merama, ali onda vidite da ni ljudi ne mogu to da izdrže, a tek privreda ne može da izdrži", kazala je Brnabićeva.

Premijerka je navela da su se trudili da neke privredne subjekte ostave otvorene da rade, one za koje smatraju da ne postoji naročiti epidemiološki rizik, i to upravo iz razloga što neki ljudi od toga žive i hrane svoje porodice.

U tom smislu, rekla je da je jedna od preporuka stručnog dela Kriznog štaba bila da se u 17.00 zatvore i svi saloni lepote.

"Šta bi radili ti ljudi koji drže te salone, od čega bi živeli, da li je to mesto koje je naročito rizično, da li ima razlike da li idete tamo u 15.00 ili u 19.00. Nije to isto kao kafići i restorani, borila sam se koliko god sam mogla i ako sam pogrešila, neću se libiti da priznam i preuzmem ličnu odgovornost za to", navela je premijerka.

Ističe da se trudila da se razmišlja i o životima ljudi i njihovih porodica, kako da održe svoje poslove, pogotovu male firme, kako da prehrane svoju decu i to zato što je nemoguće da im se iz budžeta pomogne dok se paralelno bori sa virusom korona za šta se odvaja veliki novac.

Čomić: Nedavno sam započela razgovore sa savetima nacionalnih manjina 

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić rekla je da je nedavno započela razgovore sa savetima nacionalnih manjina.

Kaže da se na tom sastanku razgovaralo o izmeni i dopuni zakona o savetima nacionalnih manjina, izmeni i dopuni zakona o popisu stanovništva, kako se upotrebljava službeni jezik, pismo i simboli...

Najavila je da će do 15. decembra biti još jedan takav sastanak i pozvala sve nacionalne manjine da ukažu na svoje probleme kako bi se njihov položaj u društvu još više unapredio.

"Srbija garantuje prava manjinama i ima obavezu da sluša manjine", zaključila je Čomić.

Mali: Potrebno održivo rešenje za penzije poljoprivrednika

Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je da se radi na pronalaženju sistemskog rešenja za poljoprivrednike, odnosno za plaćanje penzijsko-invalidskog osiguranja poljoprivrednih proizvođača, za vraćanje dugova koji im predstavljaju veliki problem, kao i da će se sa predlogom rešenja pred javnost izaći najverovatnije u prvom kvartalu sledeće godine.

Mali je tako u Skupštini Srbije odgovorio na pitanje poslanika Arpada Fremonda koji je ispred poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, pitao kada će taj problem biti rešen i naveo da je potrebno problem rešiti i tako da bude srazmeran prihodima poljoprivrednih proizvođača.

Ministar je ukazao da penzije poljoprivrednih proizvođača predstavljaju možda i najveći problem, odnosno doprinosi poljoprivrednika, kao i ogroman dug koji se, prema njegovim rečima, meri u mailijardama evra.

"Probani su i razni reprogrami, ali sve su to bili pokušaji koji nisu davali sistemsko rešenje. Mi sada radimo na sistemskom rešenju, želimo da nađemo meru da svi poljoprivredni proizvođači mogu da plaćaju poreze i doprinose upravo srazmerno prihodima koje ostvaruju, a koji su vezani za veličinu parcele koju obrađuju", kazao je Mali na sednici Skupštine u delu u kojem poslanici postavljaju pitanja članovima Vlade.

Prema njegovim rečima, sa rešenjem ovog problema se neće izlaziti u javnost dok se ne proveri sa stručnom javnošću kako se ne bi napravila greška.

Mali ističe da ne žele ni on, a ni ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, da naprave grešku i predlože rešenje koje će morati da za godinu,-dve dana da se menja.

Ukazao je na to da uprkos pandemiji virusa korona i PIO fond i RFZO će biti u suficitu, odnosno neće imati gubitke usled smanjenih doprinosa.

"Ti sistemi su na stabilnom postolju, ali rešenje za poljoprivrednike mora da se nađe i od teme ne bežimo, rešićemo je", kazao je Mali i istakao da nakon budžeta i još dvadesetak važnih zakona, njegov prioritet će biti upravo iznalaženje rešenja za penzije i dugove poljoprivrednika, koje će biti fer i održivo.

Fremond je kazao da pored donošenja novog zakona za poslanike SVM važno da se omogući reprogram u sledećoj godini i da bi bilo dobro da traje najmanje godinu dana.

"Važno je i da kroz reprogram omogućimo onim poljoprivrednicima koji žele i mogu da plate glavnicu odmah to i učine ako su u stanju i da im se otpišu kamate", kazao je Fremond i naveo da problem predstavlja i Poreska uprava koja je onima koji su ušli u reprogram stavila hipoteku na poljoprivrednu zemljište, pa ono ne može da se proda, prepiše, kao i da postoji problem nepriznavanja uplata.

Ministar je primetio da je poslanik nabrojao nekoliko problema koje treba rešiti i kazao da su to problemi koji su se nagomilavali godinama.

"To je izazov za sve nas, ali potpuno ćemo posvećeno pristupiti tom problemu", kazao je Mali i zamolio sve da kada pričaju o Poreskoj upravi budu puni razumevanja jer ti ljudi rade samo svoj posao i nije im jednostavno, a oni će biti deo sveobuhvatnog rešenja.

Istakao je da se takav problem ne može parcijalno rešavati, već da se mora pronaći sveobuhvatno rešenje koje će biti održivo narednih nekoliko decenija.