Kijev: Onesposobljena polovina energetskog sistema; Moskva: Ukrajinci pogubili deset zarobljenika

Stotine ljudi je privedeno ili nestalo u ukrajinskoj oblasti Herson dok je bila pod ruskom kontrolom, a desetine su "možda mučene", zaključuju u ozveštaju istraživači sa Univerziteta Jejl, koji je podržao američki Stejt department.

Izveštaj, u koji je Rojters imao uvid pre objavljivanja, dokumentuje pritvaranja i nestanak 226 ljudi u Hersonu između marta i oktobra ove godine, od kojih je četvrtina navodno bila mučena, a petoro je umrlo u pritvoru ili nakon toga.

Rusija, koja negira da su njene snage ciljale civile ili da su počinile zločine, prošle nedelje povukla je svoje trupe iz Hersona, podseća Rojters.

(Rojters)

Portaparol ministarsta spoljnih poslova Poljske Lukaš Jasina izjavio je da ta zemlja neće izdati vize ruskoj delegaciji koja je nameravala da dođe na sastanak OEBS-a 1 i 2. decembrau poljskom gradu Lođu.

"Nećemo im dati vize", poručio je Jasina, prenosi Rojters.

(Rojters)

Istražni komitet Rusije saopštio je da je pokrenuo istragu zbog "ubijanja ruskih zarobljenih vojnika u Ukrajini".

Ruska agencija Tas prenosi da je slučaj otvoren na osnovu video-snimka na kojem se navodno vidi da ukrajinski ubijaju oko 11 nenaoružanih ruskih vojnika, koji su zarobljeni u Luganskoj oblasti.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je prethodno da su ukrajinske snage ubile više od deset zarobljenih ruskih vojnika.

(Tanjug, Tas)

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom razgovarao o bezbednosnoj i energetskoj saradnji, kao i da ga je uverio ga da će Kijev ostati garant svetske sigurnosti u prehrani.

"Tokom telefonskog razgovora sa predsednikom Erdoganom, pozdravili smo produžetak žitnog sporazuma", naveo je Zelenski na Tviteru.

Sporazum o izvozu poljoprivrednih proizvoda između Ukrajine i Rusije, uz posredovanje Turske i UN, 17. novembra produžen za još 120 dana, podseća Rojters.

"Zahvalio sam Erdoganu što je podržao inicijativu za izvoz žita iz Ukrajine. Uveri samo ga da će Kijev ostati garant prehrambene sigurnosti", naveo je Zelenski.

(Rojters)

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su ukrajinske snage ubile više od deset ruskih ratnih zarobljenika, prenosi Rojters.

Kijev za sad nije odgovorio na tvrdnje Moskve, navodi britanska agencija.

(Rojters)

Premijer Ukrajine Denis Šmihal izjavio je da je onesposobljena skoro polovina ukrajinskog energetskog sistema, usled ruskih raketnih napada, javlja Unian.

Šmihal tvrdi da su ruske snage samo tokom 15. novembra ispalile oko 100 raketa na ukrajinske gradove, zbog čega je Kijevu potreba podrška EU.

(Unian)

Poljski predsednik Andžej Duda rekao je da je pad rakete u Pševodovu u Poljskoj, u blizini ukrajinske granice, kada su poginule dve osobe, verovatno bio nesrećni slučaj.

"To je najverovatnije bio nesrećni slučaj", rekao je on, dodajući da je projektil pao šest kilometara od ukrajinske granice, prenosi Tas.

Kako je dodao, poljska protivvazdušna odbrana nije uspela da presretne raketu, jer nijedna država na svetu nema odbrambeni sistem koji može da zaštiti celu teritoriju, posebno na tako maloj udaljenosti od granice.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, Poljska i SAD saopštili su ranije ove nedelje da je raketa najverovatnije došla iz Ukrajine, kao rezultat dejstvovanja ukrajinske protivvazdušne odbrane, prenele su svetske agencije.

Rusko ministarstvu odbrane je ranije saopštilo da su ruski stručnjaci na osnovu fotografija sa mesta nesreće zaključili da je raketa pripadala ukrajinskom protivvazdušnom sistemu S-300, podseća Tas.

(Tanjug)

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je da su ukrajinski stručnjaci već prisutni na mestu pada rakete u Pševodovu u Poljskoj, u blizini ukrajinske granice, gde su poginule dve osobe.

"Ukrajinski stručnjaci već rade na mestu tragedije u Pševodovu, izazvane ruskim raketnim terorom protiv Ukrajine", napisao je Kuleba na Tviteru.

Dodaje da je zahvalan poljskoj strani, jer je ukrajinskim istražiteljima omogućila pristup mestu nesreće.

"Nastavićemo saradnju na otvoren i konstruktivan način, kao najbliži prijatelji", zaključuje Kuleba u objavi.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, Poljska i SAD saopštili su ranije ove nedelje da je raketa najverovatnije došla iz Ukrajine, kao rezultat dejstvovanja ukrajinske protivvazdušne odbrane, prenele su svetske agencije.

(Tanjug)

Komesar EU za trgovinu Valdis Dombrovskis boravi danas u poseti Kijevu gde će razgovarati sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i premijerom Denisom Šmihalom o podršci Unije Ukrajini.

Dombrovskis je napisao na Tviteru da će razgovarati o hitnoj finansijskoj podršci EU Ukrajini i planovima za narednu godinu, preneo je Rojters.

"Takođe ću razgovarati sa Zelenskim i Šmihalom o konkretnim koracima za bližu ekonomsku integraciju između EU i Ukrajine", istakao je Dombrovskis koji je jedan od tri izvršna potpredsednika među 27 komesara Unije.

Komesar za upravljanje krizama Janez Lenarčič rekao je u četvrtak da će EU obezbediti privremena skloništa od hladnog vremena, generatore i delove za popravku električne mreže u Ukrajini nakon ruskih napada na ukrajinsku energetsku infrastrukturu.

Visoki zvaničnici EU, uključujući predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, i jedan broj lidera zemalja članica Unije, takođe su pokazali solidarnost sa Ukrajinom posetom Kijevu nakon ruskog napada.

(Tanjug)

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je, komentarišući izjavu nekadašnjeg italijanskog premijera Silvija Berluskonija da samo on može da "namami" Putina za pregovarački sto, da Rusija uvek pozdravlja mirovne napore i rado ih podržava, ali da bi, što se tiče toga da se neko "namami" bilo bolje negde "namamiti" predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog.

"Predsednik Putin je više puta rekao da uvek rado pozdravljamo sve mirovne napore i podržavamo ih. A što se tiče 'mamljenja' nekoga, bolje je negde 'namamiti' predsednika Zelenskog", rekao je Peskov novinarima odgovarajući na pitanje da li je Moskva spremna da prihvati ulogu Berluskonija kao posrednika u dijalogu sa Kijevom, prenosi RIA Novosti.

Agencija navodi da je prethodno magazin Spectator, pozivajući se na zamenika ministra kulture Italije Vitorija Zgarbija, koji je blizak Berluskoniju, preneo da Berluskoni veruje da samo on može da, kako je naveo, "namami" Putina za pregovarački sto sa Ukrajinom.

(Tanjug)

Ministri organizacije za azijsko-pacifičku ekonomsku saradnju (APEK) su, u zajedničkoj izjavi na dvodnevnom samitu u taljlandskoj prestonci Bangkoku, saopštili da neke članice osuđuju rat u Ukrajini, ali da postoje i drugačija mišljenja.

Oni su se takođe obavezali da održavaju otvoren pristup lancima snabdevanja i tržištima.

"Bilo je i drugačijih stavova i različitih procena situacije i sankcija", navodi se u saopštenju i dodaje da APEK nije forum za rešavanje bezbednosnih pitanja, prenosi Rojters.

Tajland, domaćin samita APEK-a, koji se održava u petak i subotu, pozvao je danas okupljene zvaničnike da se "izdignu iznad razlika" i fokusiraju na rešavanje hitnih globalnih ekonomskih pitanja u oblastima kao što su trgovina i inflacija.

Današnje saopštenje sa sastanka 21 zemlje azijsko-pacifičkog regiona u Bangkoku ponovilo je izjavu sa samita Grupe 20 najrazvijenijih zemlja sveta nekoliko dana ranije na Baliju u Indoneziji, navodi britanska agencija.

Samitu u Bangkoku uz brojne zvaničnike prisustvuje i predsednik Kine Si Đinping, dok SAD predstavlja potpredsednica SAD Kamala Haris.

(Tanjug)

Ruski predsednik Vladimir Putin za sada ne planira da se sastane sa svojim američkim kolegom Džozefom Bajdenom, ali Moskva ne odbacuje mogućnost sastanka s Vašingtonom na visokom nivou, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

"Za sada nema ništa od sastanka", rekao je Peskov, kako prenosi Rojters.

Zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je ranije danas da Rusija ne isključuje sastanke na visokom nivou sa SAD o "strateškoj stabilnosti", poput sastanka o novom Sporazumu o smanjenju i ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START) koji će se održati krajem meseca u Kairu.

Rjabkov je takođe rekao da na temu Ukrajine Rusija i SAD nemaju o čemu da razgovaraju jer imaju suprotne stavove.

(Tanjug)

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je u telefonskom razgovoru sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom ocenio da je nedavni susret bezbednosnih službi Rusije i SAD u Istanbulu veoma važan kako bi se sprečila nekontrolisana eskalacija sukoba, saopšteno je iz kabineta turskog predsednika.

U telefonskom razgovoru, Erdogan je rekao da diplomatski napori za okončanje rata u Ukrajini moraju biti unapređeni i zahvalio je Putinu na produženju sporazuma o izvozu žita iz crnomorskih luka.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da će detalji razgovora uskoro biti objavljeni.

(Rojters)

Potpredsednik Saveta za bezbednost Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je da veruje da podrška Sjedinjenih Američkih Država Ukrajini neće potrajati.

On je napisao na Telegramu da će u nekom trenutku Kongres SAD prestati da podržava Ukrajinu, zato što, kako je naveo, "Amerika uvek napusti svoje prijatelje", prenosi Tas.

Medvedev je napisao da "obični Amerikanci polako uviđaju realnost, što će uticati na Kongres, koji će na kraju prestati sa bezrezervnom podrškom ukrajinskom režimu".

On je dodao da će SAD, uprkos borbi za prevlast demokrata i republikanaca u Kongresu, nastaviti da odvaja velike količine novca za finansiranje ukrajinske strane u sukobu, zato što je, kako je rekao, "rusofobija deo konsenzusa političkih elita u Americi".

(Tanjug)

Evropska unija je zamrzla ukupno 68 milijardi evra ruske imovine, od čega je većina u Belgiji, prema internom dokumentu Evropske komisije u koji je uvid imao Politiko.

Od ukupno 68 miliona evra zamrznutih ruskih sredstava, na Belgiju otpada 50 milijardi, a na drugom mestu je Luksemburg sa 5,5 milijardi evra.

Kada se Belgiji i Luksemburgu priključe Italija, Nemačka, Irska, Austrija i Francuska, na sve njih otpada više od 90 odsto zamrznute imovine ruskih građana u EU.

Međutim, Brisel ne zna koliko je ruskih nacionalnih deviznih rezervi zamrznuto u Uniji, navodi ovaj medij. U internom dokumentu Komisije stoji okvirno 33,8 milijardi evra, ali se dodaje da se "ovo trenutno procenjuje, pa se tačan podatak ne daje".

Komisija još čeka da Savet Evrope odobri odluku kojom bi izbegavanje sankcija bilo proglašeno krivičnim delom u EU, što bi olakašalo konfiskaciju imovine u slučaju krivične presude.

Problem, pomalo iznenađujući, predstavlja to što je Poljska zaustavila ovaj proces, piše u dokumentu EK. Jedan diplomata je rekao da je Varšava u potpunosti na liniji EU, ali da prvo treba da usvoji nacionalni zakon, dodajući da je taj postupak u toku, prenosi Politiko.

(Tanjug) 

Istražitelji su pronašli tragove eksploziva na mestu oštećenih gasovoda Severnog toka, što potvrđuje da je došlo do sabotaže, saopštio je švedski tužilac.

"Analiza koja je do sada urađena pokazuje tragove eksploziva na nekoliko predmeta koji su pronađeni. Istraga koja je u toku je veoma složena i sveobuhvatna. Ona treba da utvrdi da li je moguće identifikovati bilo kojeg osumnjičenog", navodi se u saopštenju švedskog tužilaštva, prenosi Rojters.

Švedske i danske vlasti istražuju četiri oštećenja na gasovodima Severni tok 1 i 2, koji povezuju Rusiju i Nemačku preko Baltičkog mora.

Danska je prošlog meseca saopštila da je preliminarna istraga pokazala da je curenje izazvano snažnim eksplozijama.

(Tanjug)

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da su prekid vatre i mirovni pregovori neophodni za rešavanje sukoba u Ukrajini.

Jasno je da Evropa postepeno ulazi u taj rat, na Mađarsku još nije pucano, ono što Evropa radi je veoma opasno, a opasnost po Mađarsku će rasti, istakao je Orban, prenela je agencija MTI.

"Mađarska govori jezikom mira, ali niko drugi ne sledi tu politiku", ukazao je Orban.

Orban je za mađarski državni radio ukazao da je politika sankcija prema Rusiji još jedan korak ka ratu, jer svako ko interveniše u sukobu koristeći sankcije takođe zauzima stav kojim podržava jednu od strana, čime se sukob zaoštrava.

Prema njegovim rečima, Mađarska nikada nije podržavala politiku sankcija i neće je podržavati ni ubuduće.

(Tanjug)

Papa Franja ponovio je da je Vatikan spreman da učini sve što je moguće u posredovanju, kako bi se stavila tačka i okončao sukob između Rusije i Ukrajine.

Na pitanje – da li veruje da je pomirenje između Moskve i Kijeva moguće, papa je pozvao sve da ne odustaju od napora za mirno rešenje.

"Ali svi moraju da se posvete demilitarizaciji u srcu, počevši od svog sopstvenog, a zatim deaktiviranju, razoružavanju nasilja. Moramo da budemo pacifisti. Da želimo mir, a ne samo primirje koje može da posluži samo za ponovno naoružavanje. Pravi mir, koji je plod dijaloga", rekao je papa u intervjuu za italijanski list Stampa.

(Gardijan)

Ruske snage granatirale su noćas Nikopolj, a oštećeno je nekoliko stambenih zgrada i kuća, kao i dalekovod i automobili, izjavio je načelnik Dnjepropetrovske regionalne vojne uprave Valentin Rezničenko.

Naveo je da su ruske snage ispalile više od 40 projektila.

Tu informaciju je ranije danas na Telegramu objavio i Oleksandar Vilkul, načelnik vojne uprave Krivog Roga.

"Oštećene su dve višespratnice, jedna privatna stambena zgrada, solarna trafostanica, šest garaža, dva putnička automobila i dalekovod", napisao je Vilkul.

Dodao je da u napadu nema poginulih ni povređenih.

(Gardijan)

Gradonačelnik Lavova Andrij Sadovij napisao je na Telegramu da je od osam sati ujutru skoro ceo grad dobio struju.

Dodao je i da je obnovljeno vodosnabdevanje i grejanje.

(Gardijan) 

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da trenutno 10 miliona građana Ukrajine nema električnu energiju zbog oštećenja električne mreže nakon ruskih raketnih udara.

"Trenutno je više od 10 miliona Ukrajinaca bez struje", rekao je Zelenski, dodajući da su najviše pogođeni regioni Odesa, Vinica, Sumi i Kijev. 

(Gardijan)