Čitaj mi!

Koliki je domet sankcija protiv Rusije, da li je finansijski sistem preživeo šok

Iako je zapelo oko usvajanja šestog paketa sankcija Rusiji zbog neslaganja evropskih partnera oko nafte i gasa, već se pominje i sedmi paket jer sve mere do sada nisu primorale ruske trupe da se povuku iz Ukrajine. Istovremeno, na apel Ujedinjenih nacija za hranu da otvore luke u Crnom moru, Moskva odgovara da bi onda trebalo razmotriti ukidanje sankcija. Koliki je stvarni domet međunarodnih sankcija Rusiji do sada?

Prema zvaničnim podacima, zbog prekida ekonomskih veza, BDP Rusije ove godine biće u minusu. Pad ponude gura inflaciju, pa se očekuje skok cena između 18 i 23 odsto.

"Postavlja se pitanje šta će biti u 2023. godini, da li će se nastaviti pad ili će doći polako do blagog oporavka. Sa druge strane nezaposlenost u Rusiji je bila ispod prirodne stope 4,1 procenat a očekuje se da do kraja ove godine bude povećana gotovo za duplo", naveo je Bojan Stanić iz PKS-a. 

Ne može se osporiti da se posle početnog šoka, zahvaljujući merama, finansijski sistem stabilizovao a rublja vratila na nivo pre kovida- prema dolaru i evru. Uz ocenu da više nema rizika, ključna kamatna stopa je smanjena za 3 procentna poena na 14 odsto na godišnjem nivou.

"Odluka o podizanju stope na 20 odsto je bila antikrizna mera. Stabilizacija situacije znači da to više nije potrebno," rekao je Elvira Nabiulina, guvernerka Centralne banke Rusije.

Dok su sankcije u prvom naletu uticale na finansijsko tržište, bojazan je da će u nastavku sve više uticati na ekonomiju. Istina, još 2014. godine kada su došli pod udar sankcija zbog krize oko Krima, Rusija je reagovala.

"Oni su odgovorili sankcijama na uvoz hrane i uopšte bilo čega iz industrije hrane iz Evrope i to je otvorilo njima mogućnost da oni u roku od tri godine postanu jedan od najvećih poljoprivrednih proizvođača," napomenuo je Mahmut Bušatlija, konsultant za strana ulaganja.

Tipična monokulturna privreda 

Rusija je ipak tipična monokulturna privreda sa izvozom baziranim na energentima i metalima.

"To je strateški resurs gde imamo, ajde da kažemo, na neki način, neelastičnu tražnju. Znači, koja ne može toliko da reaguje na porast cena i na uslove koje Rusija postavlja. Evo što smo svedoci na neki način. Mislim da ne treba očekivati da Rusija ima promenu po pitanju tog suficita," smatra prof. dr Zoran Grubišić, Beogradska bankarska akademija.

Rusiji se ne može osporiti razvijena tehnologija u vojnoj industriji, medicini i svemirskim istraživanjima, delatnostima pod patronatom države. Kada je reč o proizvodima veće dodate vrednosti koji se razvijaju kroz privatnu inicijativu, teško je očekivati napredak u uslovima ograničenog pristupa tržištima kapitala i tehnologija. Neki kažu da je Rusija izgubila šansu da kao brzorastuća ekonomija BRIKS-a, postane jedna od vodećih svetskih privreda.

"Ona je zaista izgubila tu mogućnost da bude jedna od privreda, ovih većih privreda da kažemo koje imaju visoke stope rasta. To se u dogledno vreme neće desiti. Kada kažemo u dogledno vreme, mislimo na period 5 do 10 godina,", istakao je Stanić.

Analiziraju se i potezi Kine koja je za sada bez jasnog distanciranja ali i podrške.

"Devizne rezerve Kine su preko 5 hiljada milijardi dolara. Znači, ona dobrim delom finansira i potrebe američkog javnog duga, to treba napomenuti, negde oko hiljadu i 400 milijardi. I sad je pitanje samo gde Kina ima preferencije da investira," napomenuo je Grubišić.

Upućeni kažu da interesa ima, posebno za ulaz u investicione i strateške delatnosti i uz obezbeđivanje posebnih pogodnosti. Kina, iako važan partner, to nikada nije dobila a male su šanse da se to i sada dogodi.