Analitičari za RTS: Ko je platio danak i šta je specifičnost ovih izbora

Slaviša Orlović, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu navodi da uprkos tome što je izborni prag smanjen sa pet na tri odsto neke stranke neće preći cenzus.

"Iako je izborni prag smanjen sa pet na tri odsto pokazaće se da je to bila i dalje prepreka za veliki broj stranaka čak i za koalicije koje su stvorene da bi prešle cenzus. Da je ostao stari izborni prag, vrlo verovatno bi samo Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije ušle u Parlament", ocenjuje Orlović.

Dodaje da će sve ipak biti rešeno u fotofinišu.

"Treba imati u vidu da se čekaju rezultati iz dijaspore, zatvora... što znači da ćemo možda tek po zvaničnom saopštenju Republičke izborne komisije imati informacie ko je zaista ušao u Parlement", objašnjava Orlović.

Zoran Panović ocenjuje da su bojkot, korona i kiša uticali na izlaznost i da će najviše glasova dobiti dve  vladajuće partije.

Smajlović: Opozicija nije profitirala od korone

Ljiljana Smajlović, novinarka, navodi da su ovo prvi evropski izbori u vreme korone i da bi pad izlaznosti na parlamentarnim izborima morao da bude mnogo dramatičniji da bi opozicija mogla da kaže da je bojkot uspeo.

Upitana da li je pandemija i koliko uticala na izbore, navodi da  "opozicija nije profitirala od korone".

"Opozicija je stalno kritikovala to što se predsednik svaki dan obraća, slika sa lekarima i koristi za svoju političku promociju", navela je Smajlovićeva.

Prema njenom mišljenju sudbina Donalda Trampa se survala, dok je, na primer, Angela Merkel, za koju su smatrali da je njeno vreme prošlo, sada ocenjena kao neko ko će izvršiti revoluciju u Evropi.

"Kod nas je situacija sa koronom takva, da građani smatraju da smo dosta dobro prošli. Predsednik je dobio tu kinesku pomoć, možda je to razlog, a u Americi misle da Tramp nije uspeo da sa koronom izađe na kraj. Stiče se utisak da se kod nas ništa nije politički promenilo", kazala je Smajlovićeva.

Vuletić: Bitka na opozicionoj sceni

Vladimir Vuletić, sociolog, ocenjuje da je još jedna specifičnost ovih izbora - bitka na opozicionoj sceni.

"Mi zapravo imamo dve grupe opozicionih stranaka - jedni su oni koji bojkutuju izbore i drugu grupu čine oni koji su izašli na izbore. Po mom razumevanju brojka od oko 40 odsto zapravo je ta brojka prema kojoj će se meriti da li je bojkot uspeo ili ne", ocenjuje Vuletić.

Ocenjuje da da izbori i kampanja nisu u pravoj meri oslikali bitne promene koje se dešavaju na globalnoj i unutrašnjoj političkoj sceni i da Evropska unija, kao tema, nije bila zastupljena tokom predizborne kampanje na ovim izborima, u meri u kojoj je to bilo ranije.

Dodaje i da se ekologijom, za koju ocenjuje da je važna tema i za Srbiju, niko nije bavio.

Upitan šta bi odnosno ko predstavljao iznenađenje, navodi da bi, ukoliko monarhisti uđu u parlament, to bio veliki korak za one koji se zalažu za kraljevinu i da će moći da postane legitimna tema.

Kad je reč o suverenistima, kaže da će se ta ideja generalno razvijati i da to neće moći da iznese samo Saša Radulović.

Zečević: Izborni cunami  

Komentarušići projekcije Ipsosa i Cesida prema kojima je SNS osvojio više od 60 odsto glasova Slobodan Zečević, naučni savetnik Instituta za evropske studije, navodi da je za njega najveće iznenađenje Srpska napredna stranka i osvojenih 62 odsto.

"Mi imamo proporcionalni izborni sistem i kada neko u evropskim uslovima u proporcionalnom zbornom sistemu dobije 40 odsto glasova to je sjajan rezultat to je izborni cunami i ne znam da li uopšte neko u Evropi može da ostvari takav rezultat. Ako imate u vidu da je SNS dobio preko 60 odsto glasova, mi praktično na sledećim izborima sa obzirom na to da njihov broj glasova raste idemo ka nekom severnokorejskom ili kineskom rezultatu na izborima. Sada moramo da vidimo kako dalje, da li je ovaj izborni sistem ustvari dobar", navodi Zečević. 

Orlović: Dve političke odluke obeležile izbore 

Orlović ocenjuje da su dve političke odluke obeležile izbore - odluka najkritičnijeg dela opozicije da bojkutuje izbore i odluka vlasti da u izbornoj godini smanji izborni prag sa pet na tr odsto.

"Po mom mišljenju najveći gubitnici su oni koji su zagrizli mamac. Ispostavilo se da četiri liste - Nova stranka, Pokret jedan od pet miliona, Sergej Trifunović Pokret slobodnih građana i Ujedinjena demokratska Srbija oni koji su obećali bojkot a ipak izašli na izbore su sankcionisani", ocenjuje Orlović.

Komentarišući izborni rezultat liste SPAS leksandra Šapića, navodi da on nije vodio konfliktnu politiku ni protiv vlasti ni protiv opozicije i dodaje da je dobro prošao i Savez vojvođanskih Mađara.

Ocenjuje da je SNS-u i pored  63 odsto osvojenih glasova potreban SPS zbog, kako kaže konsenzusa. 

Navodi da je za formiranje Vlade po Ustavu dat rok od tri meseca. 

Jovanović: SNS platio danak drugog koalicionog partnera

Komentarišući izborne rezultate Socijalističke partije Milan Jovanović, profesor Fakulteta političkih nauka, navodi da je SPS platio danak drugog, slabijeg koalicionog partnera u nekoliko vlada od 2003. naovamo.

"Kad ste slabiji partner vi treba više da vodite računa o stavu jačeg koalicionog partnera nego da širite nekakav svoj prostor u biračkom telu", ocenjuje Jovanović.

Kako kaže, Socijalistička partija Srbije nije gradila poziciju ka jednoj modernijoj socijal-demokratskoj stranci.

"Vagajaći nacionalno i socijalno ostala je tu i učvrstila se u biračkom telu na nekih 400.000, a mislim da je potencijal da se radi na tome da se proširi stranka levice, nama će to apsolutno trebati", navodi Jovanović.

Ocenjuje da SNS lakše vodi socijalnu politiku i socijalne mere nego neke stranke levice i dodaje da je SNS prema prvim rezultatima osvojio 200.000 glasova više u odnosu na prethodne izbore.

Ocenjuje da po broju mandata SNS-u neće trebati niko u Vladi.

"Ali imate Vladu pred kojom stoje veliki izazovi i zadaci -Kosovo, otvarljnje poglavlja za Evropsku uniju, korona", zaključio je Jovanović.