Crni Đorđe se vraća na tvrđavu

Na Kalemegdanu, gde se sada nalazi Spomenik zahvalnosti Francuskoj, postojao je spomenik Karađorđu, rad vajara Paška Vučetića. On je srušen za vreme austrograske okupacije 1916. godine. Od skora postoji ideja da se na Kalemgdanu postavi bista i da se sa onim što je ostalo od nekadašnjeg spomenika napravi jedan nov figuralni ansambl na Beogradskoj tvrđavi.

Neke lekcije iz prošlosti ponovo učimo. Malo je, na primer, onih koji znaju da je na Kalemegdanu, na mestu gde je danas Spomenik zahvalnosti Francuskoj, nekada bio spomenik ocu Srbije - Karađorđu. Podignut je pre sto godina, srušili su ga Austrougari, a mi ni do danas nismo obeležili mesto gde se nalazio.

U avgustu 1913. godine na Kalemegdanu se okupio ceo Beograd, kralj Petar Prvi otkrio je spomenik Karađorđu, delo Paška Vučetića.

"Pored Karađorđa koji se nalazio na jednom veštačkom brežuljku, tu se nalazila i skulptura guslara, jednog vojnika iz vremena ustanka, žene koja mu je pružala dete i boginje Nike, koja je držala lovorov venac i srpsku zastavu", kaže Milan Tlačinac, direktor Beogradske tvrđave.

Spomenik su srušili Austrougari 1916 godine.

Jedino je ostala figura guslara sa spomenika Karađorđu. Guslar je pronađen u depou muzeja. Stručnjaci tvrde da je u odličnom stanju. Simbolika je jaka jer je spomenik bio i svedok velikog stradanja. U vreme njegovog rušenja Srbija je izgubila 60 odsto muškog stanovništva.

Savetnik predsednika Republike, profesor Oliver Antić predlaže da se na Kalemegdanu postavi bista Karađorđa, rad akademika Sretena Stojanovića.

"Da se taj lik uzme, da se izlije u bronzi i da se postavi na mesto na kojem je nekad i bio, a da se doda i ukomponuje i ono što je ostalo od starog spomenika, jer čuvanje tradicije je zadatak svake države", kaže Oliver Antić, savetnik predsednika Republike.

Da li će Karađorđe dobiti još jedan spomenik ili obeležje na mestu nekadašnjeg, odlučiće stručna javnost, ali jedno je sigurno biće to ispravljanje istorijske nepravde.

broj komentara 20 pošalji komentar
(nedelja, 26. maj 2013, 20:23) - anonymous [neregistrovani]

zaborav

dok god pamtimo to je dobro ima vremena za obnovu a važno je da imamo čega da se sećamo.za karađorđa!

(nedelja, 26. maj 2013, 19:56) - anonymous [neregistrovani]

budućnost

deca su nam dobra kakvi smo mi. čemu ih učimo to je pitanje.

(nedelja, 26. maj 2013, 17:43) - anonymous [neregistrovani]

za

i ja sam za obnovu jer karađorđe je otac srbije a i začetnik porodice karađorđević.

(nedelja, 26. maj 2013, 17:33) - anonymous [neregistrovani]

beograđanin

to su samo priče, franjo josif je stigao iz beča i to je činjenica a on je kasnije pretopljen kako se veruje u zvona crkve sv. ružice na kalemegdanu. ali nije poenta u rušenju već u obnovi. dobro je da nas sećanje ipak služi.

(nedelja, 26. maj 2013, 17:31) - anonymous [neregistrovani]

ko je kriv

teško je reći ko je kriv što ne čuvamo svoje. tačno je da su okupatori srušili ali zašto sto godina niko nije pokrenuo pitanje makar obeležavanja mesta gde je spomenik bio. strašno.

(nedelja, 26. maj 2013, 15:05) - anonymous [neregistrovani]

tačno tako

mi imamo kolektivnu amneziju kao narod. da nije tako znali bi smo da je spomenik postojao.

(nedelja, 26. maj 2013, 12:42) - anonymous [neregistrovani]

Sudbina spomenika

U podrumu je samo deo spomenika. Austrijanci su ga pretopili u Franju Josifa a Srbi ovoga u topove. Sve pise u knjizi Kod dva bela goluba IV, Milje Milosavljevic.

(nedelja, 26. maj 2013, 11:46) - Dorcolac [neregistrovani]

Citajte knjige

Veoma je zanimljiva prica o nastanku i sudbini spomenika Karadjordju na Kalemegdanu. Od prve inicijative preko smene dinastija do konacnog podizanja... sve je to zadesilo ovaj spomenik u periodu od vise od pola veka. A onda je austrougarska okupacija pretopila Karadjordja u Franju Josifa, a oslobodjenje u topove. Sjajna, detaljna prica - u knjizi Milje Milosavljevic Kod dva bela goluba, IV, stari Beograd , objavljenoj 2013.

(nedelja, 26. maj 2013, 09:37) - anonymous [neregistrovani]

ispravljanje nepravde

tako je! nepravdu treba ispraviti!

(nedelja, 26. maj 2013, 09:14) - anonymous [neregistrovani]

važno je

kulturni identitet naroda je nešto bez čega se ne može a mi smo narod sa bogatom istorijom. zato je važno postaviti sve tamo gde mu je mesto i naučiti nove generacije da čuvaju i poštuju.