Direktorka Komore socijalne zaštite o slučaju u Vršcu: Svi su mogli da pokrenu pitanje o ugroženosti deteta

Građani Vršca su protestovali ispred Centra za socijalni rad i suda sa zahtevom da se utvrde odgovorni za propuste u slučaju ubistva dvogodišnje devojčice, koju je u utorak ubio otac, a zatim izvršio samoubistvo. Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu formiralo je predmet o ovom slučaju kako bi utvrdili da li je bilo propusta u radu Centra za socijalni rad.

Oglasio se i centar za socijalni rad čija direktorka tvrdi da nisu vršili postupak poveravanja starateljstva deteta, niti predlagali model viđenja deteta sa ocem, jer postupak za razvod braka nije pokrenut pred sudom. Oni se nisu razvodili, ali je otac imao zabranu prilaska supruzi, jer je protiv njega vođen krivični postupak zbog nasilja u porodici, zbog čega je prvostepeno osuđen na uslovnu kaznu zatvora i meru obaveznog psihijatrijskog lečenja.

I dok, čini se, svi peru ruke od odgovornosti, jednog deteta nema, a možemo samo da nagađamo koliko ih je u opasnosti. 

Direktorka Komore socijalne zaštite Sandra Perić rekla je da kada se ovako nešto desi svi su potreseni i naravno preispituje se šta smo uradili i šta smo mogli da uradimo.

"Sve kolege su šokirane ne samo u ovom centru nego u svim centrima jer se svi suočavamo sa sličnim rizicima, jer vi ne možete uvek sa sigurnošću da predvidite svaku situaciju, pa imamo i ovakav epilog", navela je Perićeva.

Dodala je da se ne slaže sa konstatacijom da institucije peru ruke od svega, bar kada je sistem socijalne zaštite u pitanju.

"Kada nemate odgovor od centara za socijalni rad znajte da su vezani profesionalnom tajnom i da možda zbog toga informacije iz ovog sistema kasno dospeju u javnost", naveo je Perićeva.

Sud pred kojim je vođen krivični postupak za nasilje u porodici saopštio je da tokom postupka nijednog trenutka nije postavljeno pitanje detetove bezbednosti prilikom boravka sa ocem. "Niko nam na to nije ukazao, a to je posao policije, Centra za socijalni rad, tužilaštva," naveo je sud.

Perovićeva je istakla da se slučajevi u medijima često komentarišu na neverodostojan način.

Više zakona reguliše nasilje u porodici 

Napomenula je da što se tiče institucija postoje više zakona koji regulišu nasilje u porodici.

"Svi organi imaju svoje nadležnosti, ali i svako od građana ko primeti nasilje dužan je da prijavi ili tužilaštvu ili policiji kako bi se postupalo. Neki postupci se pokreću u sudu, postoje u zakonu određene odredbe zabrane prilaska. To su mere koje se izriču u skladu sa porodičnim zakonom. Te mere može da pokrene i javni tužilac, organ starateljstva, roditelj, dete", napomenula je.

Potvrdila je da su svi mogli da pokrenu pitanje da li je dete ugroženo.

"Sud i u običnim parnicama kada je reč o razvodu braka može mimo tužbenog zahteva da proširi presudu i da odredi odgovarajuće mere zaštite od nasilja u porodici. Svi organi su dužni i mogu da procene rizik u odnosu na dete", rekla je Perovićeva dodajući da ne može da komentariše konkretan slučaj koji se dogodio u Vršcu jer ne zna ko je šta pokrenuo.

Dodala je da su svi organi sada pod nadzorom, tako da će drugostepeni organi izaći sa svojim nalazima.

Odgovarajući na pitanje kada se prijavi nasilje u porodici, kada i kako se procenjuje bezbednost deteta, rekla je prvi rizik procenjuje policija, što se u ovom slučaju desilo.

"Izriče se da postoji rizik od nastanka nasilja, odnosno ponavljanja nasilja, izriču se hitne mere koje traju do 48 sati, a ukoliko postoji i dalje rizik te mere mogu da se produže. Mere produžava sud", kaže Perovićeva.

Procena rizika za svakog člana porodice 

Objasnila je da se ništa ne radi po automatizmu i da ako je nasilje prema majci da se automatski zabrana ne odnosi i na dete, već da se za svakog člana posebno procenjuje rizik.

"Deca ne moraju samo fizički da budu ugrožena. Samim tim što se nalaze u situaciji gde se dešavaju konflikti one su žrtve. Centrima za socijalni rad su deca u fokusu, a tek onda ostali članovi porodice", rekla je Perovićeva.

Napomenula je da socijalni radnici trpe pritiske, a i skup u Vršcu je na neki način pritisak javnosti u odnosu na donošenje nekih odluka.

Savetovala je ženama koje trpe nasilje da se svakako obrate institucijama, jer da bi institucije reagovale moraju građani da im se obrate.

"Kako nam se ne bi desilo da smo tokom noći čuli u nekom stanu buku, a da se desio strašan zločin, a da mi nismo pozvali nikog jer nismo smeli. Obaveza svih je da prijave takvu vrstu nasilja. Ne bi smeo da nam se desi nijedan ovakav zločin. Svi su ljuti što se ovo desilo. Treba da se utvrdi odgovornost svakog ko je pogrešio, ali i mediji moraju da se uzdržavaju od senzacionalističkog izveštavanja", zaključila je Perovićeva.