Za volanom u gradskom prevozu i penzioneri – šta je prepreka za podmlađivanje kadra

Nije posao iz njihovih snova, niti ga vole. Ulaze u svet profesionalnih vozača da bi izašli iz problema. To nije motiv svih, ali jeste velikog broja kandidata koji konkurišu za to mesto, najčešće u četrdesetim i pedesetim godinama, primećuju stručnjaci.

"Svi su sada videli priliku poslednjih godina zbog raznih razloga zbog kojih su gubili poslove, delom i korona je doprinela, da se regrutuju i potraže posao u oblasti javnog gradskog prevoza. Vi kada se prekvalifikujete u zrelim godinama, u pedesetim, za sasvim novo zanimanje, tu su već prisutni otpori", kaže Vesna Mihaljević Mihajlović, psiholog i stručnjak za saobraćajnu psihologiju.

Firme moraju imati psihologe

Otporni na neodgovarajuće kandidate trebalo bi da budu poslodavci. Ali, nedostatak vozača diktira spuštanje kriterijuma, što je veliki rizik, jer su u njihovim rukama ljudski životi.

Naši sagovornici saglasni su i da bi trebalo da bude pravilo, a ne izuzetak, da firme imaju psihologe, jer pokazalo se da neki i pored zelenog svetla na lekarskom pregledu dobiju crveno svetlo upravo od psihologa firme.

"Njega ne čine samo medicinske karakteristike, da li dobro vidi ili čuje ili ima pritisak u granicama normale, njega pre svega odlikuju njegovi emocinalni načini reagovanja, prvenstveno na zahteve posla i na stres. Vi neprestano morate da pazite i osluškujte, da imate skoncentrisan pogled, pažnju, imate zahteve putnika koji ulaze i izlaze. Osam sati sedenja nekada možda i bez mogućnosti da ustanu i naprave pauzu zbog čestih gužvi i zastoja", objašnjava Mihaljević Mihajlovićeva.

Pre 24. godine ne može da se polaže za D kategoriju

Dok nas voze i penzioneri, na snazi je zastoj za mlađe. Pre 24. rođendana ne mogu da polažu za D kategoriju, a do nje još jedan uslov C kategorija najmanje dve godine. Između te dve dozvole, sticanje iskustva nije obavezno, sve to navode u udruženju "Srbijatransport" i predlažu izmene.

"Da sa 18 godina vozač može sa CPC obukom ili srednjom stručnom školom da se polaže za D1 kategoriju, to znači edukovan, obrazovan, seda u mini bus. Sa 21 godinom da takav vozač može polagati za D kategoriju i imati D kategoriju sa ograničenjem, imati pravo da vozi autobus u gradskom prevozu sa vozilom čija je dozvoljena brzina maksimalno 50 kilometara", navodi Goran Aleksić, direktor Udruženja drumskog saobraćaja "Srbijatransport" Beograd.

Profesionalni vozač treba da izdvoji oko 270.000 za polaganje

I cena bi mogla niže – oko 270.000 dinara treba da izdvoji onaj ko hoće da postane profesionalni vozač i polaže za C i D kategoriju, računica je Agencije za bezbednost saobraćaja. Iznosi su daleko viši, tvrde predstavnici prevoznika. Država bi, smatraju, zato mogla da pomogne subvencijama, a troškove bi smanjilo i prihvatanje evropske prakse.

"U Evropi se sa B kategorijom polaže za D kategoriju", dodaje Aleksić.

Uslov za bolje uslove rada sindikat vidi i u oštrijim kontrolama, jer može se voziti i kod više poslodavaca, ali zakonom propisano vreme upravljanja vozilom ne bi smelo da se prekorači.

"Što se tiče GSP-a tu je uglavnom situacija takva da se to poštuje, ali kod mnogih prevoznika imate situacije da vozači rade po 12, 13 i 14 sati dnevno. Oni jesu plaćeni za taj rad, s druge strane, bezbednost je tu vrlo upitna. Dakle, da li mi onda imamo praktično tempirane bombe na ulicama gradova", poručuje Ivan Banković, predsednik sindikata "Centar-GSP Beograd".

Ovo je samo deo problema od čijeg rešavanja ne zavise jedino bolji položaj i standard vozača, već bezbednost svih nas. Do tada, odlazak vozača iz zemlje teško se može zaustaviti, pa ostaje pitanje – ko će da nas vozi?