SANU pokrenula raspravu o projektu Jadar – kolika je korist, a kakve su posledice

Skupu koji treba da razjasni sve pojedinosti "Projekta Jadar", prethodio je protest ekoloških udruženja i Koalicije za održivo rudarstvo ispred zgrade Srpske akademije nauka i umetnosti.

Nezadovoljni što im je dato po pet minuta za obraćanje, i to u petak na završnici događaja, od SANU očekuju da se usprotivi gradnji rudnika litijuma.

"Mi se nadamo da će se Akademija nauka i umetnosti, kao što je to uradila 2015. za nikl, posle današnjeg i sutrašnjeg događaja prizvati svesti da stane na stranu građana. Građani imaju pravo da kažu ne želimo da kopamo to njihovo takozvano belo zlato, nas niko nije pitao", kazao je Zvezdan Kalmar iz Koalicije za održivo rudarstvo i Udruženja "Zaštitimo Jadar i Rađevinu".

SANU: Razmenom naučnih mišljenja doći do odgovora na problematična pitanja 

Akademici poručuju da su skup organizovali njihovi Odbori za životnu sredinu, materijale i hemiju, uključujući sve aktere kako bi razmenom naučnih mišljenja, došli do odgovora na problemtična pitanja koja prate projekat "Jadar".

"Da ne uobražavamo, kada je u pitanju SANU, ovde se ništa ne rešava, ali ćemo barem malo biti pametniji u razumevanju celog problema. U tom slučaju, ako bismo to uspeli, ja bih ovaj skup, kao potpuni laik, smatrao uspešnim", poručio je predsednik SANU, akademik Vladimir Kostić.

I u "Rio Tintu" i Vladi zadovoljni su što se SANU uključio u aktuelnu temu ležišta "Jadar" čije su overene rezerve 158 miliona tona retkih i traženih minerala litijuma i bora, a početno ulaganje 1,5 milijardi dolara.

Kažu, važno je razotkriti zablude u javnosti oko tog strateškog posla za zemlju.

"Danas govorimo o činjenicama o projektu koji je i dalje potencijalni projekat. Mi još ne znamo sve što treba da znamo da bismo donosili određene finalne konačne odluke u realizaciji ovog projekta. Tehnologija treba da bude takva da potpuno odgovara svim principima životne sredine. Ipak i tehnologija i zaštita životne sredine su dve najvažnije, jednako važne komponente u odnosu na vrednost samog minerala", ističe ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

Prodanović: Uticaji na životnu sredinu biće obuhvaćeni studijom 

Vesna Prodanović, direktorka "Rio Sava eksplorejšna", kaže da što se tiče raznih uticaja na životnu sredinu sve će biti obuhvaćeno studijom, ali mogu obazrivo izneti neka očekivanja poštujući zakonsku regulativu.

"Kao prvo, nije u pitanju otvoreni kop, već duboki podzemni rudnik, rudno telo se nalazi u zoni koja je hidrogeološki odvojena, izolovana od plitkih slojeva gde se kreću izvori vode za piće. Evo nekih ključnih činjenica – proces prerade ne generiše, i ovo bih ponovila, ne generiše opasna isparenja", poručuje Prodanovićeva.

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti imali su i konkretan predlog, ali i pitanja, na koje se investitor obavezao da će podatke dostaviti već tokom skupa.

"Da li ste radili analize na kalcijum-arsenat zato što ćete ga imati na jalovištu?", pitao je akademik Bogdan Šolaja.

Akademik Vladimir Stevanović naglasio je da je vrlo važno da nezavisno ekspertsko telo bude angažovano na izradi Studije uticaja i Studije izvodljivosti ovog projekta, pri čemu bi svi činioci trebalo da budu uzeti u obzir.

"Posle tako temeljno urađenih studija dobiće se odgovor na pitanja – šta bi dobila država Srbija i njeno stanovništvo, posebno ono koje naseljava Rađevinu i Loznicu, a šta bi dobio 'Rio Tinto' eksploatacijom jadarita", rekao je Stevanović.

Odgovarajući na pitanja ekoloških organizacija, resorna ministarka rekla je da se istraživanja i eksploatacija ruda i minerala moraju raditi u zakonskim okvirima. Na svaku prijavu o nepoštovanju propisa, reagovaće inspekcija.