Čitaj mi!

"Dijalog za budućnost" – može li se do društva bez nasilja i diskriminacije žena

Pitanje rodne ravnopravnosti nije samo pitanje žena, već i ljudskih prava i razvoja čitavog društva. Zato žene ne smeju da odustaju i da budu obeshrabrene malim koracima koji se prave na tom polju, poruka je učesnica "Dijaloga za budućnost".

Malim koracima do konačnog cilja – društva bez nasilja, omalovažavanja i diskriminacije u kojem će žene same odlučivati o svojoj budućnosti, a tome se uči od malih nogu.

"Alarmantni su podaci da je čak dve trećine devojaka pretrpelo neki oblik rodno zasnovanog nasilja. Podaci su iz istraživanja stavova mladih o rodno zasnovanom nasilju iz ove 2021.", navela je Mirjana Jovanović.

Stalna predstavnica UNDP-a Fransis Pikap je navela da ima dve ćerke tinejdžerke i da brine. 

"Mislim da svet u kojem one odrastaju nije ništa bolji ili bezbedniji od sveta u kojem sam ja živela kao tinejdžerka. Toliko toga treba da uradimo da se nastavi ova borba da bi situacija bila bolja i da se ostvari rodna ravnopravnost", navela je Fransis Pikap.

Za tu borbu su potrebne osnažene žene i više prostora da se njihov glas bolje čuje. Zato i pitanje – zašto je teško objasniti da žene nisu teritorija koju treba osvajati i gaziti?

"Strategija koju žene u regionu imaju, a to je da se povezuju i da malim koracima menjaju svoju stvarnost. Jedina moguća strategija da dođemo do faze društva gde se ravnopravno razgovara, odlučuje, kritikuje, komentariše", rekla je Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht poručila je da su mlade žene snaga. 

"Mlade žene mogu, i ne samo mlade, ali danas se posebno obraćam njima, mogu da budu i nosioci emancipacije i istinske borbe za drugačije društvo", navela je Sonja Liht.

Vizija društva u kome se obavezno gubi ukoliko neko drugi dobija više prava, više mogućnosti, više snage, vizija je slabih ljudi, poručuju učesnici skupa.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">