Nedeljkovići žive bez struje i vode, često im je kriška hleba jedini obrok - komšije pomažu

Uz bolesti tridesetsedmogodišnjeg Miloša i godinu dana mlađeg brata Aleksandra od rođenja prate muke i nemaština. Narušenog zdravlja je i njihova majka Marica.

Izdao je vid, polako i noge. U kući ni struje ni vode. Na zidovima slojevi čađi, dotrajala stolarija, polomljeni kreveti, šerpe prazne.

Marica Nedeljković iz Kutleša kaže da ne bi napuštala kuću. "Oslepela sam, težak život. Navikla sam na svoju kuću nekako", rekla je ona.

Marica i mlađi sin su i bez ličnih dokumenata. Sa 10 i po hiljada dinara tuđe nege koju primaju ne mogu da se prehrane.

"Nemamo zemlju. Cepam drva. Kad me pozovu idem na građevinu", rekao je Miloš Nedeljković.

Pred njihovim nedaćama stric Tomislav je nemoćan. I sam jedva preživljava od socijalne pomoći. Često mu je kriška hleba jedini obrok.

"Razlog tome što sam u nemogućnosti da radim zbog moje bolesti. Imam oštećenje vida nekih 70 posto", kaže Tomislav Nedeljković iz Kutleša.

Ne bi se Nedeljkovići zimus ogrejali da nije dobrih komšija koji im uz drva donose hranu i vodu.

Komšija Nenad Jovanović kaže da porodici daju hranu.

U leskovačkom Centru za socijalni rad kažu da će Marici i Aleksandru najpre pomoći da dobiju lične karte i zdravstvene knjižice. O životu pod krovom socijalne ustanove nema dogovora.

"Oni su bili izričiti da ne žele da budu smešteni u bilo koju ustanovu socijalne zaštite već da ostanu tu gde jesu. Mi ćemo narednih dana da toj porodici obezbedimo da kažem stalni novčani priliv", rekao je Predrag Momčilović, direktor Centra za socijalni rad Leskovac.

Sledeći korak Centra je da se u saradnji sa Mesnom zajednicom u Kutlešu i "Komunalcem" očisti i uredi dom Nedeljkovića. Nadaju se da će im uz pomoć ljudi dobre volje obezbediti i nameštaj, odeću i obuću.