Sindikati u Srbiji – statistika i realnost

Sindikati tvrde da moraju jačim pritiskom na Vladu omogućiti stvaranje zakonskog osnova da rade bolje.

"Ne može sindikat da bude dobar ako nas zakon tera da svaku našu članicu registrujemo u Ministarstvu rada. Tako samo Asocijacija danas ima preko dve hiljade registrovanih sindikata. Imamo jednu razjedinjenu i rasparčanu sindikalnu scenu", ističe Ranka Savić, predsednica ASNS-a.

Kažu i da su umanjena sindikalna prava još jedna od prepreka za rad manjih sindikata. Predstavnici sindikata više nisu zaštićeni, ne dobijaju određeno vreme u firmama za sindikalni rad, a mnogi poslodavci u svojoj firmi ne žele sindikat.

Dragan Milovanović, bivši ministar rada, kaže da sindikate guše, predstavnike sindikata otpuštaju i šalju ih na sud, a da sudski procesi traju godinama.

"Mi se moramo izboriti za ukrupnjavanje naše scene, ujedinjavanje sindikata i svojom aktivnošću i akcijama dovesti do toga da i poslodavci i država ponovo uzmu sindikat kao veoma važan faktor u rešavanju svih socijalnih pitanja", rekao je Milovanović.

Reprezentativnost sindikata nije utvrđivana više od devet godina, a u svetu i kod nas manje je interesovanja za sindikalno organizovanje.

Poslodavci sarađuju i sa nereprezentativnim sindikatima, jer smatraju da je broj članova potreban za reprezentativnost prevelik, tako da manji sindikati nemaju mogućnost da uđu u Socijalno-ekonomski savet.

"Mislim da je tu problem – da možda taj prag treba sniziti kako bi se pojavili neki drugi sindikati, pa možda i neki drugi poslodavci", ističe predsednik Unije poslodavaca Slobodan Atanacković.

Podrškom političkim partijama sindikati su dobili prostor u Parlamentu da utiču na zakone i propise koji se donose, i upozore na položaj radnika.

Prostor za manje sindikate ostavljen je za rad u 19 lokalnih socijalno-ekonomskih saveta, kao i na delovanje u okviru grana, gde se dogovaranjem granskih kolektivnih ugovora bore za veća prava radnika, od onih propisanih zakonom.