Čitaj mi!

Pouke Prvog svetskog rata važe i danas

Sadašnje krize u svetu ne razlikuju se mnogo od krize u svetu s početka 20. veka, ocenjuje Vuk Jeremić na otvaranju konferencije "Evropska tragedija 1914. i multipolarni svet 2014. godine: Istorijske pouke". Ova tema okupila je u Beogradu bivše i sadašnje diplomate, profesore prestižnih svetskih univerziteta, ekonomiste.

Osim što je promenio granice unutar Evrope, ugasio četiri carstva, odneo žrtava kao nijedan sukob do tada, Prvi svetski rat umnogome je predodredio današnje prilike. Za Vuka Jeremića, Prvi svetski rat ključni je događaj savremene ere. Krize današnjeg sveta, tvrdi, ne razlikuju se previše od onih sa početka 20. veka.

Tada, kao i sada, delovanja domaćih i međunarodnih faktora otežavala su rešenja za određene sukobe, a kada bi rešenja i bila postignuta, često su bila izuzetno nestabilna, ističe predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj Vuk Jeremić.

Prema njegovim rečima, tada, kao i sada, prave namere najvažnijih igrača bile su nekad skrivene od ostalih, što je dovodilo do nedostatka poverenja i nedovoljne posvećenosti postizanju kompromisnog rešenja.

O tome šta je pre sto godina uzrokovalo katastrofu svetskih razmera razgovarali su profesori najprestižnijih svetskih univerziteta. Domaćoj javnosti manje kontroverzna bila je teza učenika profesora Frica Fišera, koji odgovornost za izbijanje rata pripisuje Nemačkoj.

Harmut Podž Fon Štrandman sa Univerziteta u Oksfordu kaže da je  u Nemačkoj bila ukorenjena teza da je vođen odbrambeni rat.

"Međutim, o ulozi Nemačke u Fišerovoj knjizi govori se u tri poglavlja ali teza da je Nemačka uzročnik evropskog konflikta privukla je najviše pažnje. Ciljevi Nemačke iz Prvog svetskog rata ostvareni su u Drugom svetskom ratu", navodi Štradman.

Mnogo težu poziciju, za domaći teren, imao je profesor Kristofer Klark sa Univerziteta u Kembridžum koji rad zasniva na tome da su odnosi na Balkanu bili okidač za izbijanje rata. Prvi svetski rat je, zapravo, Treći balkanski rat.

"Ne znači da je Srbija bila uzročnik rata, to je pogrešno shvatanje onih koji nisu čitali moju knjigu, ja to nikad nisam tvrdio", napominje Kristofer Klark sa Univerziteta u Kembridžu.

Klark kaže da ukoliko se sagledaju politička dešavanja u tadašnjoj Srbiji, suština je da tu ništa nije bilo pogrešno. "U nameri da iskažu nacionalni identitet Srbi su tada težili da dobiju ono što su Italijani i Nemci dobili u 19. veku", objašnjava Klark.

Upoređujući situaciju u svetu danas sa stanjem u vreme Prvog svetskog rata, Klark je zaključio da "smo sada u multipolarnom svetu sa multilateralnim pretnjama i visokim stepenom paranoje".

Profesor Dominik Liven, takođe sa Kembridža, ukazao je da nacionalizam nije istočnoevropski fenomen već globalni.

Govoreći o uzrocima Prvog svetskog rata, on se osvrnuo na spoljnu politiku Rusije za koju je primetio da je imala tri pokretača: bezbednost, interes i identitet.

On smatra da je u osnovi tog rata bio sukob između Rusije i Nemačke oko dominacije u istočnoj Evropi.

"„Ravnoteža moći je osnova evropske bezbednosti"“, zaključio je Liven.

Da je raspad Osmanlijskog carstva doveo do poremećaja te ravnoteže smatra i profesor Vojislav Pavlović sa Instituta za balkanske studije SANU.

Konstatovao je da je Srbija posle Balkanskih ratova bila primer male, nevažne i nerazvijene zemlje, a ispostavilo se da je postala glavni neprijatelj Austrougarske.

Drugi dan rezervisan je za temu kako mogu danas da se primene pouke od pre 100 godina. Mnogo pažnje poklanja se i sutrašnjoj konferenciji gde će se govoriti o tome donosi li ukrajinska kriza novi Hladni rat.

broj komentara 1 pošalji komentar
(petak, 30. maj 2014, 20:43) - Воронцов [neregistrovani]

Људи из историје ништа нису научили

Остали су исти хиљадама година. Историја нам може служити само да констатујемо шта се догодило. Људи из тога нече ништа корисно закључити.Људи се данас убијају у Европи у Украјини, а у два рата на тим просторима катастрофално су страдали.