Čitaj mi!

Šta je realniji ishod susreta u Ženevi – pomirenje ili novi sukob Putina i Bajdena

Pažnja sveta usmerena je ka Ženevi – i prvom susretu američkog i ruskog predsednika Džozefa Bajdena i Vladimira Putina. Bajden kaže da će ruskom kolegi reći gde je "crvena linija". Putina ne iznenađuje šta predsednik SAD izjavljuje. Razgovori će biti korisni, ali neće biti konkretnih dogovora, ocenjuju analitičari.

Prvi je u Ženevu stigao američki predsednik. Prema protokolu, lidere će  dočekati predsednik Švajcarske. Sledi zajedničko fotografisanje, odlazak u biblioteku i samit može da počne. Ruska strana objavila je da će trajati četiri-pet sati sa pauzama i promenama tri formata. Bajden ocenjuje da će sastanak u Ženevi biti presudan. Za Putina kaže da je pametan, žilav i dostojan protivnik.

"Ne tražimo sukob sa Rusijom, ali odgovorićemo ako Rusija nastavi svoje aktivnosti. Jasno ću reći predsedniku Putinu da postoje područja u kojima možemo da sarađujemo ako to želi. Ako odluči da ne sarađuje i bude postupao na način na koji je to radio u prošlosti, mi ćemo primereno odgovoriti. Jasno ću Putinu pokazati gde su crvene linije", ističe Bajden.

Biće to prvi zvanični susret predsednika dve države i prvi od kada je Bajden svog ruskog kolegu nazvao ubicom, a Putin mu odgovorio da se pogleda u ogledalo. Sastali su se pre 10 godina, dok je Bajden bio potpredsednik Amerike.

Ruski predsednik kaže da ga stalno optužuju za najrazličitije stvari – mešanje u izbore, sajber napade, a da se niko ne trudi da iznese bilo kakve dokaze. Ponavlja da je NATO ostatak Hladnog rata i da mu nije sasvim jasno zbog čega danas postoji. Pita i zašto je bilo potrebno proširiti NATO na istok, približavajući infrastrukturu ruskim granicama.

"Kakve to veze ima sa odbranom? U doba Sovjetskog Saveza, Gorbačovu je obećano usmeno, ali ipak obećano, da se NATO neće širiti na istok. Hvala bogu, živ je i zdrav, možete da ga pitate. I gde su ta obećanja? Tačno, nasamarili su nas za sve pare, tako se kaže kod nas. Sve treba zapečatiti na papiru", naglašava Putin.

Park i u njemu vila La Granž koju koriste vlasti Ženeve i federalna vlada pretvoreni su u utvrđenje. Domaćini samita spremni i zadovoljni što su izabrani za ovako važan sastanak.

"Ovaj samit je za nas istorijski trenutak. Pripreme su se razlikovale od uobičajenih. Ovde imamo dva aktera, dva protokola i svi su morali da se slože", navodi Beatris Šer iz Ministarstva spoljnih poslova Švajcarske.

"Ovo je prvorazredni diplomatski događaj, ali ne očekujem iskorak u bilo kojoj temi razgovora", poručuje Nikolas Levrat sa Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi.

Da li je i šta dogovoreno, novinari će saznati od Putina i Bajdena, ali na posebnim konferencijama za novinare. Ovi pregovori već se upoređuju sa sastankom Mihaila Gorbačova i Ronalda Regana u novembru 1985. Iako je Regan Gorbačova nazvao "tvrdoglavim boljševikom", a ruski lider svog protivnika "dinosaurusom", istoričari taj samit nazivaju ključnim korakom ka okončanju Hladnog rata.