Da li Erdogan igra poker ili ruski rulet

Sastanak predsednika Rusije i Turske, Vladimira Putina i Redžepa Tajipa Erdogana u Moskvi, koji je bio posvećen situaciji u Idlibu, trajao je skoro šest sati.

Istovremeno, situacija na grčko-turskoj granici sve je napetija, a na putu ka Evropi je 100.000 migranata iz Turske. Atina organizuje deportaciju ilegalnih migranata u matične zemlje, a Turska šalje dodatne snage na granicu da spreči povratak migranata.  

Ambasador Srbije u Atini Dušan Spasojević ukazuje za RTS da je grčka javnost fokusirana na situaciju na kopnenoj granici, na reci Marici.

"Imam utisak da je ogroman deo javnosti potpuno podržava mere koje sprovodi Grčka i stiče se utisak da je Grčka za to uspela da u velikoj meri pridobije evropsku javnost i dobije podršku najvših zvaničnika EU, koji su posetili grčko-tursku granicu. Grčka veoma računa na solidarnost EU i polaže dosta nade u to, nadaju se novčanoj pomoći ali i pomoći u ljudstvu", ukazuje Spasojević, inače bivši ambasador u Turskoj.

Objašnjava da Grčka veoma decidno odbacuje mogućnost da je situacija sa migrantima na granici posledica situacije u Idlibu.

Prema njegovim rečima, zvanična Grčka situaciju sa migrantima ne karakteriše kao migrantsku krizu već kao napad na sopstvenu granicu.

"Sa najviših mesta izlaze ocene da je u pitanju masovan, organizovan i inspirisan čin od strane najvših turskih vlasti. U tom smislu je retorika itekako pooštrena, razmenjuju se osude na najvišem nivou. Grčka je donela odluku da u potpunosti zatvori granice, odlučila da suspenduje pravo na podnošenje azila. Jedan broj onih koji su uspeli da ilegalno pređu, osuđeni su na zatvor, mislim da se broj popeo na skoro 70 ljudi", ukazuje ambasador Srbije u Atini.

Navodeći da je situacija u istočnom Egeju dosta složenija od situacije na kopnenoj granici sa Turskom, Spasojević ističe da upravo na ostrvima Lezbos, Samos i Hios preti najveća opasnost da dođe do priliva migranata.

Tanasković: Susret Erdogana i Putina nije uzaludan

Darko Tanasković, orijentalista i bivši ambasador u Turskoj, Vatikanu i pri Unesku kaže da nije bio u prilici da čuje šta je na kraju saopšteno posle sastanka Erdogana i Putina.

"Uvek je moguće dosta lako reći da su se oni nešto dogovorili i da je to u interesu mira, u interesu celovitosti Sirije, u interesu toga da ljudi ne ginu a šta su razgovarali šest sati, to niko ne može znati", kaže Tanasković.

Prema njegovim rečima, očigledno je su oni prošli svaki kvadratni kilometar te teritorije i taj susret nije mogao biti uzaludan, niti bi Erdogan dolazio u Moskvu, a da se neće nešto dogovoriti.

"Ono što mogu da kažem kao posmatrač sa strane i neko ko je pratio odlučujuće sastanke je da je atmosfera bila dosta zategnuta na početku. Lica su bila smrknuta, što govori o ozbiljnosti situacije. Bilo je upadljivo da je Erdogan u nekoliko navrata zahvalio Putinu što ga je primio, znao je da on ima mnogo posla", smatra Tanasković.

Kaže da je Putin delovao dosta strogo, očigledno namerno. "Prema tome, nije razgovor mogao početi u nekoj dobroj atmosferi a ipak uz svu rezervu da mi to ne možemo znati, i jedan i drugi imaju dovoljno razloga da se to ne otme kontroli i da pronađu neke mehanizme koji bi privremeno smirili situaciju - a da je nekako trajno rešenje postignuto, ne treba imati iluzija", ističe Tanasković.

Ima tu mnogo igrača, kaže Tanasković i dodaje da Erdogan deli karte, ali ne može određivati i pravila igre.

"Erdogan koji stalno žonglira i igra tešku partiju napravio je greške na početku procesa Arapskog proleća, ima jaku državu, hoće da igra centralnu ulogu, ima objektivne probleme u zemlji - on je svakako tu u središtu vulkana", rekao je Tanasković.

Smatra da je Erdogan do sada potvrđivao prilično visok i jak ucenjivački kapacitet u odnosu na EU, pa čak i u ondosu na NATO, mada se tu, kaže, kreće ivicom.

"Sada se provera koliki ima kapacitet uticaja na Putina, na Rusiju, s obzirom na to da je ušao u energetske aranžmane gde se govorilo o velikom zaokretu. To se sada i na terenu i diplomatiji odmerava da se vidi i nedelje će pokazati da li ima potencijala da bude nezaobilazan", kaže on.

Napominje da se u Turskoj govorilo da jedino kada Putin govori, Erdogan hvata beleške, inače to nikad ne radi.

Tanasković ukazuje da je puštanje hiljada izbeglica ka Evropi način da Erdogan kazni Evropu i Grčku.

"Njegov je cilj da pritisne svakog ko mu smeta u ostvarivanju planova. Odnosi Grčke i Turske su se jako pogoršali", navodi bivši ambasador u Turskoj.  

Milinčić: Dvojica predsednika imaju razloga da se dogovore 

Ljubinka Milinčić, glavna urednica srpske redakcije Sputnjika, kaže da Erdogan i Putin nisu počeli uobičajeno: "Naša robna razmena je povećana na ovoliko, krenuli su sa mi imamo veliki problem, mi se u mnogo čemu ne slažemo".

Objasnila je da mu je Putin izjavio saučešće što su turski vojnici poginuli ali mu je stavio do znanja da su turski vojnici bili tamo gde ima je bilo mesto. Rekao mu je da ginu i sirijski vojnici.

Milinčićeva napominje da su obojica istakla da imaju racionalnost. "Oni imaju razloga da se dogovore jer su postali strateški partneri, imaju zajedničke poslove, u mnogim stvarima zavise jedni od drugih".

Dogovor koji je napravljen Rusi smatraju aneksom dogovoru koji je napravljen u Sočiju – to su tri tačke koje su objavljene: prekid vatre 6. u ponoć, stvaranje koridora gde je Idlib i zajedničko patroliranje od 15. marta. 

Milinčićeva kaže da niko ne očekuje sada da to bude konačno sve završeno, svi znaju da incidenata može biti, ali je ovo dobar početak, pokazali su volju da se nešto reši.

Jakšić: Erdoganov odgovor otvaranje granica 

Novinar Boško Jakšić, nekadašnji dopisnik Politike iz Turske kaže da je reč o dvojici lidera koji podržavaju suprotstavljene strane u ratu u Siriji.

"Putin je glavni saveznik Asadov, Rusija je spasla 2015. vojnom intervencijom Asada koji je u tom trenutku gotovo bio u situaciji da pakuje kofere i da napusti Damask", kaže Jakšić.

Turska je od samog početka podržavala sirijske pobunjenike i tokom godina rata te dve strane su bile potpuno sukobljene bez direktnih kontakata, podseća Jakšić.

"Ovo je četvrta vojna intervencija Turske od 2016. godine, ova operacija Prolećni štit. Ali ona je zapretila da prvi put mogu da dođu u kontakt kao što su u direktan kontakt došle snage sirijskog režima sa turskim snagama koje okupiraju sever Sirije, tako je zapretila opasnost da možda dođe i do direktnog rusko-turskog sukoba i konflikta", kaže Jakšić.

Objašnjava da je čitava kriza počela u decembru. Ističe da je Idlib jedina enklava nad kojom Asad nije povratio kontrolu, tu su i razoružani islamisti, pripadnici raznih milicija i jedna od njih je pokret Nusra i njegovi borci su napadali sirijske snage. Izmešali su se sa turskim trupama koje se nalaze u tom regionu.

"Tada je krenula ofanziva Asadovih snaga. Imamo kontinuitet borbi a vrhunac je dostigao krajem februara. Odah posle toga, Erdoganov odgovor je bio otvaranje granica", rekao je Jakšić.

Ukazuje da je puštanje migranata bila Erdoganova planirana akcija, ističući da su izbeglici postali monete za potkusurivanje u najciničnijem smislu.