Pašićevo pismo diplomatskim predstavništvima

Predsednik vlade poručio srpskim diplomatama da svojim domaćinima prenesu stav da Srbija želi dobre odnose sa Austrougarskom, ali da "nikada neće moći da prihvati zahteve koji bi bili upereni protiv dostojanstva Srbije i koji bi bili neprihvatljvi bilo kojoj zemlji koja poštuje i čuva svoju nezavisnost".

Gospodin Pašić, predsednik vlade i ministar inostranih poslova
Svim predstavništvima Srbije u inostranstvu

Beograd, 6/19. jul 1914. godine
(telegrafskim putem)

Neposredno posle sarajevskog zločina austrougarska štampa je počela da optužuje Srbiju za ovaj gnusni zločin koji je, po mišljenju te štampe, neposredan rezultat velikosrpske ideje. Austrijska štampa je dalje tvrdila da tu ideju šire i propagiraju razna udruženja, kao što su Narodna odbrana, Kolo srpskih sestara itd., koje srpska vlada toleriše.

Pošto je saznala za ubistvo, srpska kraljevska porodica, kao i srpska vlada, uputile su izraze saučešća i istovremeno oštro osudile počinjeni zločin i izrazile svoje zaprepašćenje. Sve svečanosti zakazane u Beogradu za taj dan odmah su otkazane.

Ipak, štampa susedne Monarhije i dalje smatra Srbiju odgovornom za sarajevski zločin. Štaviše, austrougarska štampa počela je u vezi s tim da širi razne lažne izveštaje, u nameri da javno mnjenje dovede u zabludu, što je navelo beogradsku štampu da odgovori u cilju samoodbrane, a ponekad i na aktivno neprijateljstvo u smislu ogorčenja izazvanog neistinitim predstavljanjem onoga što se dogodilo.

Videći da austrougarska štampa namerno uvlači beogradsku štampu u neprijatnu i delikatnu kontroverzu srpska vlada je pohitala da upozori štampu u Beogradu i da joj preporuči da ostane mirna i da se ograniči na jednostavne demantije i suzbijanje neistinitih i pogrešnih izveštaja. Akcija srpske vlade je ostala bez odjeka kad je reč o nekim manje važnim listovima, naročito s obzirom na činjenicu da su se u inostranstvu svakodnevno širile nove izmišljene priče u nameri da posluže političkim ciljevima ne samo protiv Srbije već i protiv Srba u Austro-Ugarskoj.

Srpska vlada nije bila u mogućnosti da predupredi ove polemike između srpske i austrijske štampe, svesna da srpski zakon, kao i odredbe samog ustava, garantuju potpunu nezavisnost štampe i zabranjuju sve mere kontrole i zaplene listova. Polemiku je dalje otežal to što su časopisi u Beču i Budimpešti selektirali one delove iz takvih srpskih listova koji praktično nemaju nikakav uticaj na javno mnjenje, još više pojačavali njihov ton i, pošto su ih na takav način iskoristili za manipulacije, dostavljali ih stranoj štampi sa očiglednom namerom da uznemire javno mnjenje u drugim evropskim zemljama i da predstave Srbiju kao krivca.

Oni koji su pratili tok ove polemike znaju da su beogradski listovi samo delovali u samoodbrani, ograničavajući svoje aktivnosti na demantije i na odbacivanje neistinitosti usmerene ka dovođenju javnog mnjenja u zabludu, uz istovremeno nastojanje da ubede strane vlade (koje, budući da su bile preokupirane drugim i ozbiljnijim poslovima, nisu imale vremena da se same udubljuju u ovo pitanje) u nameru austrougarske štampe da uznemiri javno mnjenje u svojoj zemlji i u inostranstvu.

Srpska vlada je odmah izrazila spremnost da izvede pred lice pravde sve svoje podanike za koje bi se eventualno dokazalo da su imali bilo kakvu ulogu u sarajevskom zločinu. Srpska vlada je dalje izjavila da je pripremila stroži zakon protiv zloupotrebe eksploziva. Nacrt novog zakona u tom smislu već je bio podnet Državnom savetu ali nije mogao biti podnet Skupštini jer nije zasedala u to vreme. Konačno, srpska vlada je izjavila da je spremna, kao i uvek do sada, da poštuje sve obaveze dobrosusedstva na koje je obavezuje njen položaj kao evropske države.

U toku celog ovog perioda, od dana izvršenja zločina do danas, austrougarska vlada se nijednom nije obratila srpskoj vladi za pomoć u ovoj stvari. Ona nije tražila da bilo koji saučesnik bude podvrgnut istrazi niti da oni budu predati radi izvođenja pred sud. Samo u jednom slučaju austrijska vlada je zatražila informaciju o kretanju izvesnih studenata koji su bili proterani iz Seminara za učitelje u Pakracu i prešli u Srbiju radi nastavka studija. Sve raspoložive informacije o tome su dostavljene. Međutim, kampanja protiv Srbije u austrijskoj štampi je nastavljena bez prekida na javno mnjenje se delovalo kaoko bi se okrenulo protiv nje kako u Austriji tako i u drugim evropskim zemljama.

Stvari su otišle toliko daleko da su istaknutiji lideri političkih stranaka u Austro-Ugarskoj počeli da postavljaju pitanja u parlamentu u vezi sa zločinom, na koja je odgovorio mađarski predsednik vlade. Očigledno je iz rasprava u vezi s tim da Austrija razmišlja o akciji, ali nije jasno u kom smislu. Nije rečeno da li će mere koje se nameravaju preduzeti - naročito vojne mere - zavisiti od odgovora i pomirljivog stava srpske vlade. Ali nagoveštava se oružani sukob u slučaju da srpska vlada ne bude u stanju da kategorički da zadovoljavajući odgovor.

Povodom iznenadne smrti ruskog poslanika, gospodina de Hartviga, u rezidenciji austrijskog poslanika, polemika u štampi je postala još oštrija; ipak, ovaj tužni događaj nije izazvao nerede, čak ni za vreme sahrane gospodina Hartviga. S druge strane, austrougarsko poslanstvo je bilo toliko uznemireno izvesnim neistinitim izveštajima da su austrijski podanici počeli da se skrivaju, pri čemu su neki od njih tražili utočište u beogradskim i zemunskim hotelima, kao i u samoj zgradi Poslanstva.

Na dan kraljevog rođendana, u 5.00 časova popodne, koji je protekao u najboljem redu, obavešten sam od strane austrijskog poslanika, preko vicekonzula gospodina Pomgraca, da se vrše pripreme za napad te noći na austrijsko Poslanstvo i na austrougarske podanike u Beogradu. Zamolio me je da preduzmem neophodne mere za zaštitu austrougarskih podanika i Poslanstva, navodeći istovremeno da Srbiju smatra odgovornom za sve što bi se moglo dogoditi. Odgovorio sam da odgovorna srpska vlada nema saznanja o bilo kakvim pripremama te vrste, ali da ću u svakom slučaju odmah obavestiti ministra unutrašnjih poslova i istovremeno zatražiti da preduzme mere koju bi mgle biti neophodne.

Sledećeg dana se pokazalo da je austrijsko Poslanstvo bilo dovedeno u zabludu lažnim glasinama, jer nije bilo nikakvog napada niti su u tom cilju vršene bilo kakve pripreme. Bez obzira na to, austrougarska štampa je iskoristila ovaj incident da dokaže koliko je javno mnjenje u Srbiji uznemireno i dokle je spremna da ide. Išla je i dalje i pokušala ustvrdi da je stvarno postojala namera da se nešto dogodi, budući da je sam gospodin Pašić izjavio da je čuo za takve glasine. Sve ovo jasno ukazuje na nameru da se javno mnjenje okrene protiv Srbije kad god se za to ukaže prilika.

Kada se uzme u obzir sve što je rečeno u mađarskom parlamentu, može se reći da ima razloga za strahovanje da se pripremaju neki koraci protiv nas koji mogu imati neprijatno dejstvo na odnose između Srbije i Austro-Ugarske. Postoje i drugi razlozi za takvu bojazan jer je potpuno jasno da istraga koja se sprovodi neće biti ograničena samo na počinioce i njihove moguće saučesnike u zločinu, već će se najverovatnije proširiti na Srbiju i na velikosrpsku ideju.

Svojim stavom i merama koje je preduzela, srpska vlada je nepobitno dokazala da radi na tome da obuzda remetilačke elemente u interesu mira i održavanja dobrih odnosa sa svim susedima. Vlada je posebnu pažnju posvetila poboljšanju i jačanju odnosa sa Austrougarskom Monarhijom, koji su u poslednje vreme zategnuti kao rezultat balkanskih ratova i pitanja koja su iz njih proistekla. U tom cilju srpska vlada je pristupila rešavanju pitanja orijentalne železnice, novih železničkih veza, kao i tranzita austrougarske robe preko Srbije, koja se transportuje prema Carigradu, Sofiji, Solunu i Atini.

Srpska vlada smatra da njeni vitalni interesi zahtevaju da se na Balkanu čvrsto i trajno uspostave mir i spokoj. I upravo iz tog razloga strahuje da uznemireno javno mnjenje u Austro-Ugarskoj ne navede austrougarsku vladu da učini demarš kojim bi se moglo poniziti dostojanstvo Srbije kao države kao i da postavi zahteve koji se ne bi mogli prihvatiti.
Stoga mi je čast da vas zamolim da prenesete vladi kod koje ste akreditovani našu želju da održavamo prijateljske odnose sa Austro-Ugarskom, kao i da suzbijemo svaki pokušaj uperen protiv mira i javne bezbednosti susedne Monarhije.

Isto tako izaći ćemo ususret željama Austrougarske Carevine u slučaju da se od nas zatraži da bilo koje eventualne saučesnike u zločinu koji se nalaze u Srbiji izvedemo na suđenje u našim nezavisnim sudovima, razume se ukoliko takvih saučesnika ima. Ali nikada nećemo moći da prihvatimo zahteve koji bi bili upereni protiv dostojanstva Srbije i koji bi bili neprihvatljvi bilo kojoj zemlji koja poštuje i čuva svoju nezavisnost.

Nadahnuti željom za uspostavljanjem i održavanjem dobrosusedskih odnosa, molimo prijateljske vlade da prime k znanju ove izjave i da deluju u pravcu pomirenja ukoliko se ukaže prilika ili potreba.

broj komentara 0 pošalji komentar
div id="adoceanrsvdcfhklggd">