Veliki rat - ratni slikari

"Između trube i tišine" naziv je izložbe koja je otvorene u galeriji RTS-a. Predstavljeno je oko pedestak radova, 30 autora koji su stvarali u periodu od 1912. do 1918. Ko su bili ratni slikari? Šta im je bio zadatak? I kakva je umetnička vrednost njihovih dela?

Svedočanstva o porazima i pobedama, stradanja i optimizam , ostali su zabeleženi u delima slikara koji su učestvovali u ratu. I hroničari i umetnici, prvi put se pominju 1912. godine, a tek 1914. naredbom koju je izdao Vojovoda Radomir Putnik, zvanično postaju "ratni slikari".

"Tada je vrhovna komanda donela odluku da uvedu naziv "ratni slikar" koji će pratiti vojsku, koji će zapisivati na svoj način , znači bojom i svetlošću, sve ono što što je ostalo iza njih. Zapisivati sva zlodela koja su neprijatelji činili nad srpskim stanovništvom. Oni su pratili našu vojsku do konačnog oslobođenja, preko Albanije, do Soluna" za Jutarnji program RTS-a objašnjava Zdravko Vučinić, autor izložbe "Između trube i tišine-ratni slikari 1912-1918"

Slikari dobrovoljci i slikari Vrhovnog štaba

Postojala su dva kruga slikara. Dobrovoljci su usput, iz ličnih i patriotskih razloga beležilili sve ono što se dešavalao na ratištu, a drugoj grupi su pripadali školovani slikari koje je angažovao Vrhovni štab.

Svi su oni stvarali u veoma teškim okolnostima, pre svega zato što nisu imali vremena za stvaranje. Te slike su sve nastajale u jednom kratkom sledu, jer nije bilo vremena da se završavaju. Pravili su razne zapise na raznim materijalima, na kartonima, skicen blokovima....olovkama...tek retka dela su nastajala na ozbiljnijem materijalu kao što je bilo platno, kaže Vučinić.

Dokument ili umetničko delo?

To je i jedan od razloga što sva dela ratnih slikara nemaju isti umetnički značaj. Neka su bitna kao dokument, dok druga imaju visoku estetsku vrednost.

"Mi imamo nekoliko ili većinu slikara koji svedoče o dokumentarnim vrednostima, koji dočaravaju raspoloženje naše vojske ali ako imate na izložbi jedno delo Nadežde Pterović i nekoliko dela Koste Miličeviće ili Milana Milovanovića, onda je jasno da je umetnički deo visok", kaže Nikola Kusovac, likovni kritičar

Nadežda Petrović - najveći ekspresionista

Nadežda Petrović je kao bolničarka učestvovala u tri rata, dva balkanska u kojima je bila na frontu i u Prvom svetskom ratu, kada je bila stacionairana u valjevskoj bolnici. Tu je i umrla od tifusa.

"Mogu vam bez pretereivanja ili bez straha da ću preterati reći, da je ona u prvoj deceniji dvadesetog veka, kao ekspresionista školovana u Nemačkoj, a Nemačka je zemlja ekspresionizma, prevazišla sve što se tada tamo stvaralo", objašnjava Kusovac

Nostaligija na slikama

Prema rečima likovnog kritičara, Nikole Kusovca u delima mlađih slikara koji su tada ili učestvovali u ratu ili se školovali u insotranstvu, izražena je nostalgičnost.

"Zamislite te ljude koji su u naponu snage, koji deset, petnaest godine sanjaju "Tamo delako, tamo daleko... , poput Radenkovića, poput Miodraga Petrovića, koji slikaju jednu lepu ušuškanu Srbiju. Srbiju svojih reka svojih pitomina, dakle togu su se uželeli, a mi im danas zameramo jer nisu avangardni. Mislim da činimo grešku", zaključuje Kusovac.

Ratne scene, pejzaži i porterti vojnika, nisu samo trajni zapisi jednog perioda ili vrhunska umetnička dela , već i sveodočanstvo o narodu koji uprkos golgoti neguje snažan stvaralački duh.

broj komentara 0 pošalji komentar