Čitaj mi!

Kako smo izbegli efekat "crnog labuda" i katastrofu na tržištu

Kada kapital i ekonomija osete iznenadnu realnu opasnost prvo reaguje berza i taj fenomen naziva se "crni labud". Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović kaže da efekti "crnog labuda" mogu da budu katastrofalni, ali da su izbegnuti tokom pandemije zbog upumpavanja novca u sistem.

Kada nastupi efekat "crnog labuda" ljudi panično prodaju svoje hartije od vrednosti i robu da bi smanjili gubitak i koliko-toliko sačuvali svoj kapital. Napravi se haos i cene akcija za kratko vreme naglo padaju.

Kovid 19 je treći "crni labud" u berzanskoj istoriji i on je u martu 2020. čak četiri puta aktivirao prekidače i na neko vreme isključivao tržište, da se učesnici presaberu.

Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović svedočio je jednom "crnom labudu" u Londonu 1987. godine, kada je započeo magistarske studije na Londonskoj školi ekonomije.

"Za mene je to bilo šokantno, kako izgleda kada se dogodi krah berze. Kao da su neki dani žalosti, ljudi su toliko zabrinuti, nesrećni, vidite i na ulicama, tada mi to nije bilo jasno, sada mi je jasno kakve to posledice ima po celo društvo, ljudski život, u smislu gubljenja posla, nemaštine, problema", napominje Musabegović.

Komentarišući sadašnje stanje na tržištu, profesor ukazuje da je ono sada na nivou pre pandemijskog.

"To znači da se oporavilo, robno i finansijski, najveći predstavnik je nafta koja se vratila na nivo pre pandemije, svi indeksi su ili na istorijskom maksimumu ili kao na nivou pre pandemije", naglašava Musabegović.

Države pomogle da se izbegne katastrofa 

Profesor Musabegović je ukazao da su posledice pandemije možda manje nego što se očekivalo, jer su mnoge zemlje intervenisale, ali se i dalje procenjuju na hiljade milijardi dolara.

"Pandemija je produžila svoj tok, krajem prošle godine mislili smo sa vakcinom da će to ići mnogo brže, kako sada izgleda, to će trajati. Problem je posebno za određene grane privrede, saobraćaj, turizam, hotelijerstvo, ugostiteljstvo i sve vezano za masovno skupljanje ljudi", ukazuje profesor.

Objašnjava da je taj sistem u ekonomiji relativno jasan – morate da upumpate novac u privredu da bi se održala potrošnja.

"Ako to održite, održali ste zaposlenost. Najveća posledica 'crnog labuda' je ogroman rast nezaposlenosti. Intervencija države je da se olakša celoj privredi, posebno najugroženijima. Nisu svi isto pogođeni, i naša država je učinila tu pomoć, napravila mere kojima je donekle ublažen taj uticaj virusa, to najlakše vidite kroz BPD, predviđanja su bila da će pad biti između 10 i 15 odsto, Srbija je završila sa padom oko 1,5 odsto, mere su imale efekta, ne znam da li su dovoljne, moraće država još značajno da se angažuje da bi privreda prevazišla ove probleme", naglašava profesor.

Značaj primarne emisije u krizama 

Prema njegovim rečima, jedan od mehanizama u ovoj situaciji je primarna emisija novca.

"Ono što je bilo devedesetih je bila zloupotreba toga - to znači da novac iz štamparije nije išao u privredne tokove, već na ulicu, pa je kurs marke vrtoglavo rastao. To vam je kao kad shvatite da organizam treba transufizuju, znate koliko krvi treba da upumpate. A kod nas je bilo devedesetih uzmete krv i postepe po pacijentu pa šta bude, nikakvog efekta nema. Sada su sve zemlje pumpale novac. I Srbija je oko pet milijardi ubacila u sistem i donekle sprečila taj katastrofalni scenario koji je bio moguć", objašnjava Musabegović.

Smatra da je Narodna banka Srbije odigrala jako dobru ulogu pošto je kurs stabilan. 

Berza kao ogledalo privrede 

Profesor ukazuje da berza nije uzrok krize, već može biti ogledalo privrede, jer može da predvidi da li će nešto loše da se dogodi.

"Kada su ovakve stvari problematične, kada se dogodi pandemija, to ima uticaj na vas, na nas, od plate, sigurnosti, posla, standarda – na realnu ekonomiju. Beogradska berza je još uvek jedna mala berza i ne može predstavljati indikator na kom se vidi da li će se nešto dogoditi li ne. Možda kada dođe do razvoja te berze i kad ljudi shvate da je berza izvor kapitala. Mi smo bankocentrična država – kad treba kapital, idemo u banku, a ne na berzu", ukazuje Musabegović.

Navodi da su razvijene berze, koje imaju epitet efikasna berza, dovoljno duboke i da su sve informacije za bilo koji instrument poznate.

"Na njima je jako teško napraviti malverzaciju kojima bi se neke akcije mogle veštački povećati. Imate mnogo instrumenata kontrole kojima se takve hartije izbacuju iz opticaja", kazuje profesor.

O američkoj ekonomiji i dolaru 

Komentarišući sutaciju u svetskoj ekonomiji, profesor je ukazao da je Amerika i dalje najveća ekonomska sila.

"Ona je u nekom, uslovno, padu jer smo konstatovali i da je njihov BDP pao, oko 21.000 milijardu dolara je, dug kod njih stalno raste i sad je oko 28.000 milijardi, što je oko 130 odsto BDP-a. Po Mastrihtu, kada pređe 60 odsto, država počinje da ima problema u finansijama, ekonomiji. Specifično je da oni još te probleme nemaju", smatra Musabegović.

Kada je reč o dominaciji dolara kao valute, profesor navodi da on i dalje jeste jedna od dominantnijih valuta pošto je 60 odsto državnih rezervi zemalja širom sveta u dolaru, 20 odsto u evru i ostatak u drugim valutama.

"Amerika ima sistem koji funkconiše već 40-50 godina: sva glavna berzanska roba je iskazana u dolarima, kad je tako, to onda završava na računima korespodentnih banaka u Americi. Amerika kada kupuje robu plaća dolarima, uvoznici dobijaju lokalnu valutu. Pošto novac ne može da stoji dugo, centralne banke iste dolare i dobar deo novca iz rezervi ponovo uplaćuju kupujući američke obveznice. Njima se novac relativno brzo vraća, Americi", ukazuje Musabegović.

Sve dok, kaže, postoji taj sistem, dolar će biti dominantan.

"Koliko će da traje, nisam siguran. Postoji trend da juan preuzima jedan deo tržišta, ali Kina još nije liberalizovala tržište kapitala pa se ne vidi tržišna vrednost juana", navodi Musabegović.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">