Koje zemlje najviše zavise od turizma, na udaru Hrvatska, Crna Gora i Grčka

Bez stalnih prihoda od turizma, mnoge zemlje suočiće se sa ozbiljnom ekonomskom štetom. U hrvatskom turizmu radi 24 odsto radne snage. U Crnoj Gori u turizmu je zaposleno skoro 33 odsto radnika, dok je u Albaniji i Grčkoj u tom sektoru zaposleno 22 odsto radnika.

Širom sveta u turizmu postoji 330 miliona radnih mesta, koji globalnom BDP-u svake godine doprinose 10 odsto ili 8,9 triliona dolara, piše portal visualcapitalist.

U svetu, u 44 zemlje, ukupna zaposlenost zavisi od putovanja i turističkog sektora više od 15 odsto.

Hrvatska je turistička destinacija koja se nada ponovnom otvaranju uoči vrhunca sezone, a 2019. godine od turizma je imala 13 milijardi dolara prihoda. S populacijom od nešto više od četiri miliona, u turističkom sektoru radi 24 odsto radne snage.

U Crnoj Gori od 680.000 stanovnika, u turizmu je zaposleno skoro 33 odsto radnika, dok je u Albaniji i Grčkoj u ovom sektoru zaposleno 22 odsto radnika.

Najveću ekonomsku štetu trpe neke ostrvske zemlje.

Novi Zeland, na primer, ima 479.000 radnih mesta u turističkoj i putničkoj industriji, dok u Kambodži u istom sektoru radi 2,4 miliona ljudi.

Turistički orijentisane zemlje ostaju najteže pogođene globalnom zabranom putovanja, ali i najveće ekonomije sveta osećaju posledice.

Španija bi mogla da izgubi 68 milijardi dolara

U Španiji je turizam treći najveći sektor nacionalne privrede. Ostanu li karantinske mere na snazi do septembra, procenjuje se gubitak prihoda od 68 milijardi dolara.

S druge strane, samo 2,8 odsto BDP-a Južne Koreje zavisi od turizma.

Na vrhu liste zemalja koje najviše zarađuju od turističke industrije u apsolutnim iznosima u dolarima su Sjedinjene Američke Države, u kojima je turizam u ukupnom BDP-u 2019. godine učestvovao sa 1,8 triliona dolara ili 8,6 odsto. 

SAD je danas najveći globalni epicentar slučajeva kovida 19, pa ostaje da se vidi šta će se događati ako se zemlja pre leta ipak ponovo otvori turistima.

Istovremeno, doprinos turističkog sektora kineskoj ekonomiji udvostručio se u poslednjih 10 godina i približio iznosu od 1,6 triliona dolara. Kako bi pomogle jačanju privrednih aktivnosti, Kina i Južna Koreja olakšale su ograničenja uspostavljanjem putnog koridora.

Kako se mnoge zemlje polako otvaraju, pojavljuje se sve više "putničkih balona". Na primer, Estonija, Letonija i Litvanija ublažile su ograničenja putovanja i stvorile putnu zonu.

Australija i Novi Zeland takođe pripremaju sličan dogovor. Takvi "putnički baloni" omogućavaju građanima svake zemlje da putuju unutar određenih zona.

Kovid 19 imaće, naravno, dugotrajan uticaj na zaposlenost i globalnu privrednu aktivnost s nesagledivim posledicama.