Čitaj mi!

Uticaj kovida na srčani mišić - kakve su tegobe, kada se javiti lekaru

Kod pojedinaca koji su preležali kovid 19, borba sa posledicama infekcije može da traje nedeljama pa čak i do pola godine. Umor, iscrpljenost, glavobolja, smetnje u disanju i radu srca, loša koncentracija – neki su od simptoma koji se javljaju i nakon preležane bolesti.

Simptomi koronavirusa su mnogobrojni, i posledice kovida 19 mogu da budu mnogobrojne. Kao najčešće tegobe koje prijavljuju oboleli su umor, iscrpljenost, smetnje u disanju i radu srca, loša koncentracija ...

Lekari stanje koje traje četri nedelje nakon negativnog testa nazivaju dugotrajnim kovidom, a ukoliko određenih simptoma ima i nakon 12 nedelja, reč je o postkovid sindromu.

Korona ne donosi samo respiratorne i probleme na plućima, već neretko ugrožava i rad srca i krvnih sudova.

Profesor Arsen Ristić sa Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije navodi da su u jednom trenutku na odeljenju imali sedam bolesnika sa miokarditisom.

"To je naravno posledica toga što u okviru sistemskih inflamacija kakva se dešava u kovidu srce bude često zahvaćeno. Srećom kao i u drugim formama zapaljenskih bolesti srčanog mišića ta bolest najčešće prođe bez ikakvih krupnijih posledica ukoliko se na vreme prepozna, ukoliko se primeni adekvatna terapija, ljudi se oporave do punog zdravlja", navodi prof. Ristić.

Kada se sumnja da je kovid zahvatio srčani mišić, i da se desila upala srčanog mišića u okviru kovida, dodaje Ristić, mora se proceniti mehanička funkcija srca, mora se proceniti stepen inflamacije i mora se pre svega proceniti rizik za pojave opasnih aritmija koje najčešće mogu da odnesu bolesnika ukoliko nije svestan rizika recimo od izlaganja većem fizičkom naporu dok inflamacija traje.

"Kad inflamacija prođe i kada se ljudi oporave taj rizik se dalje progresivno spušta i za vreme koje je prosečno oko šest meseci nestaje. Tako da ukoliko prepoznamo problem, ukoliko damo adekvatnu terapiju ljudi se oporave bez ikakvih posledica", navodi gost prof. Ristić. 

Kada se javiti lekaru 

Ono što najčešće dovede pacijenta kod lekara je pogoršena tolerancija na napor, zamaranje, nedostatak vazduha. 

"Mogu da se pojave otoci na nogama, mogu da se pojave aritmije preskoci srčanog rada, nepravilan srčani rad čak i gubici svesti. Ukoliko se tako nešto dešava jako je važno objektovizovati problem. Mi to sad možemo vrlo brzo kroz kombinaciju tehnike vizualizacije", objašnjava prof Ristić.

Navodi da im u tome pomaže ehokardiografija, ali i pregled magnetnom rezonancom.

"Ehokardiografija je mnogo napredovala poslednjih godina, magnetna rezonanca nam mnogo znači i mnogo pomaže i obavezan je pregled kod svih bolesti zapaljenskog sistema, zapaljenske prirode. Sa druge strane biomarkeri nam praktično u jednom danu mogu reći da li je zamaranje posledica problema sa srcem ili je posledica fibroze pluća, još uvek loše razmene gasova posle upale pluća zbog kovida. Ta razlika je veoma značajna jer je i terapija takođe različita", objašnjava prof. Ristić.

"Vakcinisani imaju 12 puta veću šansu da prežive kovid"   

Na pitanje da li i koliko vakcina može da nas zaštiti od post kovid sindroma navodi da ona  daje šansu čak i najtežim kardiovaskularnim bolesnicima da se oporave od kovida 19.

"Vakcinacija dramatično, ali dramatično popravlja preživljavanje bolesnika i prosečno vakcinisana populacija u odnosu na nevakcinisanu ima 12 puta bolju šansu da preživi kovid 19. To je ključna poruka i vakcinacija apsolutno smanjuje rizik za sve ključne komplikacije, skraćuje tok bolesti, i daje šansu čak i najtežim kardiovaskularnim bolesnicima da se oprave od kovida 19", ističe prof. Ristić.

Kod nevakcinisanih ili parcijalno vakcinisanih osoba, dodaje prof. Ristić sve je mnogo komplikovanije.

"Onima koji su prethodnih nekoliko meseci već imali bilo kovid ili miokarditis ili neku drugu formu zapaljenske bolesti srčanog mišića zbog toga što postoji mali ali prepoznat rizik da nove najpotentnije moderne vakcine kao što su 'Modernina' ili 'Fajzerova' mogu takođe da naprave jednu kratkotrajnu, blagu inflamaciju srčanog mišića su za sledeću dozu preporučene drugačije vakcine kao što su ruska akcina 'sputnjik Ve' ili kinneska vakcina, i to je nešto što je sada već praksa u svetu", objašnjava Ristić.