Турбуленције због керозина – рат на Блиском истоку подиже цене карата и прети летњем реду летења

Рат на Блиском истоку не мери се само ценом барела на дневном нивоу, већ и бројем отказаних летова. Док поремећаји око Ормуског мореуза подижу цену нафте, још брже расте цена керозина. Авио-компаније широм света већ реагују - смањују капацитете, укидају линије и уводе додатне таксе. Нижу се и упозорења, Европа би већ крајем маја могла да се суочи не само са скупљим картама, већ и са мањком горива. И због тога ће, како сазнају поједини европски медији, сутра бити одржан хитан састанак министара саобраћаја.

Међународна агенција за енергију процењује да Европа има можда шест недеља залиха керозина, уз упозорење да би, ако се поремећаји око Ормуског пролаза наставе још три недеље, могла настати несташица.

Уредник портала Танго сикс Петар Војиновић рекао је за РТС да процене о доступности горива долазе из више извора, али да се заснивају на трендовима, а не на потврђеним несташицама.

"То су пројекције које упозоравају, али још немамо конкретне податке о реалним прекидима у снабдевању“, каже Војиновић.

Посебан проблем представља чињеница да се авио-гориво не складишти у великим количинама. "За разлику од бензина или дизела, керозин се производи и готово одмах троши. Нема великих резерви у оптицају“, објашњава уредник портала Танго сикс.

Европа је додатно рањива јер значајан део прерађеног горива долази са Блиског истока.

"Између 60 и 70 одсто авио-горива за европско тржиште долази из тог региона. Сваки поремећај тамо директно се прелива овде“, наглашава Војиновић.

Уништавање рафинеријских капацитета додатно компликује ситуацију. „За обнову појединих постројења биће потребно три до пет година. То није проблем који се решава брзо“, каже Војиновић.

Цена керозина већ бележи значајан раст. "Авио-гориво је и иначе скупље за прераду, а сада је додатно поскупело – око 120 одсто у односу на прошлу годину“, наводи Војиновић.

Повећање цена - први механизам одбране

У таквим околностима, авиокомпаније прво прибегавају повећању цена карата. "То је први механизам одбране – уводе се доплате које путници плаћају приликом куповине карте“, објашњава Војиновић.

Како додаје, део путника већ је купио карте за летњу сезону, па неће одмах осетити поскупљења.

"Али они који тек планирају путовања суочиће се са вишим ценама, нарочито на дугим рутама“, каже Војиновић.

Нискобуџетне компаније за сада одолевају притиску. „Оне можда још месец или два могу да издрже без повећања цена, али то неће трајати унедоглед“, упозорава саговорник РТС-а.

Други корак у ескалацији је смањење броја летова. "Отказивања су већ почела, али компаније користе ситуацију и да оптимизују пословање. Потражња је била рекордна, па имају простор за прилагођавање“, објашњава Војиновић.

Да ли ће бити масовног отказивања летова

Масовно укидање линија, међутим, очекује се само у случају озбиљне несташице. "Ако гориво постане физички недоступно, тада долази до већих резова – али ни тада свет неће стати“, истиче саговорник.

У том случају приоритет ће имати кључне руте. "Линије попут Београд–Лондон или Београд–Париз биће последње на удару. Прво се укидају мање профитабилне или сезонске линије“, каже Војиновић.

На нивоу Европске уније, могућности за интервенцију су ограничене. "Тржиште је либерализовано, па Брисел може да саветује, али ће конкретне мере доносити државе појединачно, кроз ограничења и расподелу слотова“, објашњава саговорник.

Закључује да је развој ситуације неизвестан и да много зависи од геополитичких кретања.

"Најбољи сценарио био би смиривање тензија. У супротном, улазимо у период у коме ће летење постати скупље и логистички сложеније него што смо навикли“, поручује саговорник.