Ipsos: Građani veruju zdravstvenim radnicima, nema homogenog stava o protestu

Više od 60 odsto građana veruje zdravstvenim radnicima u vezi sa koronavirusom, dok je podrška Kriznom štabu nešto niža, pokazalo je istraživanje Ipsosa. Kada je reč o protestima građana, ispitanici nemaju homogen stav o razlozima okupljanja.

Direktor Sektora za istraživanje javnog mnjenja Ipsos stratedžik marketinga Marko Uljarević rekao je za RTS da su tokom prvog talasa epidemije imali kontinuirano istraživanje u kojem su merili različite parametre koji se odnose na epidemiološku situaciju.

"Jedna od važnih stvari je bila zabrinutost ili strah građana da će oni biti zaraženi ili neko od članova njihove porodice koronavirusom", kazao je Uljarević gostujući u emisiji Oko magazin.

Rekao je da je u aprilu bilo oko 78 odsto ljudi koji su govorili da su veoma ili umereno zabrinuti da će oni lično biti zaraženi ili članovi njihove porodice.

"Sada kada smo ponovili to isto pitanje na istom uzorku, dobili smo identičan procenat – 70 posto ljudi je i dalje zabrinuto, ali videli smo jednu bitnu promenu. Struktura brige se promenila. U aprilu smo imali nekih 34 posto ljudi koji su govorili da su veoma zabrinuti, sada ih je 12 procentnih poena više, odnosno 46 posto ljudi kaže da su veoma zabrinuti da mogu biti zaraženi koronom, ili oni ili članovi njihove porodice", istakao je Uljarević.

Uljarević je dodao da raste strah tokom drugog talasa i da i on poznaje ljude koji su zaraženi, što nije bio slučaj tokom prvog talasa.

Poverenje u medicinske radnike ima 61 odsto građana 

Kada je reč o poverenju građana u medicinske radnike, Uljarević je rekao da je tokom prvog talasa 61 odsto građana imalo poverenje u ono što rade zdravstveni radnici.

"Tokom tog perioda koji smo mi pratili, poverenje u zdravstvene radnike je poraslo na 74 odsto, a nepoverenje je palo na sedam odsto. Sad kad smo ponovili to isto pitanje u ovom talasu, dobili smo 67 odsto ljudi da veruje, a 11 posto da ne veruje", naglasio je Uljarević.

Ističe da Krizni štab ima nešto niži nivo poverenja, kada se govori o zdravstvenim radnicima.

"Mi, nažalost, nismo merili poverenje u Krizni štab u prvom talasu, tako da ne mogu da govorim da li je ono sad manje ili veće, ali mogu da vam kažem iz našeg drugog istraživanja gde mi merimo utisak o institucijama. Vojska je broj jedan sa 64 posto pozitivnih", kazao je Uljarević i dodao da se na drugom mestu nalazi predsednik Republike sa 59 procenata.

Naveo je da se Krizni štab nalazi na trećem mestu sa 56 procenata ispitanika koji imaju pozitivan utisak o institucijama, dok je na četvrtom mestu crkva sa 51 odsto.

Marko Uljarević je rekao da je u prvom talasu generalna podrška restriktivnim merama bila više od 90 procenata i da su naišli na kritike kako toliko visoka podrška nije moguća. 

"Mi smo tada imali visoku podršku merama policijskog časa. Oko 70 procenata, išla je jako visoko. Sada ta podrška zatvaranju je značajno manja. Ona se kreće oko 50 posto", naveo je Uljarević.

Nema homogenosti u stavovima prema protestu 

Govoreći o protestima, Uljarević je naglasio da je za građane Srbije karakteristično da nemaju homogenost u stavovima prema protestu.

"Kao razloge protesta, tu imate sijaset različitih ideja koje idu od toga da se promeni vlast, da smenimo Vučića, imamo da smenimo Krizni štab, Kosovo, 5G", rekao je Uljarević i dodao da su ispitanici naveli više od 17 različitih odgovora o razlozima protesta građana.

Naglašava da su stavovi građana šaroliki i da se čini da je teško da se jedan deo javnosti okupi oko jedne ideje za koju bi se dobila šira podrška.

"Ono što oni vide najčešće jeste da su usmereni protiv vlasti, drugo što vide je da su usmereni, jedan deo je samim tim protiv Kriznog štaba. Onda imate Kosovo, pa imate jedan deo građana koji su generalno nezadovoljni", istakao je Uljarević.

Dodao je da oko 23 odsto građana koji su učestvovali u anketi smatra da su protesti građana bili spontani, a oko 46 odsto ispitanika veruje da su demonstracije organizovane od samog početka. Četvrtina ispitanih smatra, kako kaže Uljarević, da su protesti počeli spontano, a da ih je kasnije preuzeo neko.

"Građani najčešće odgovornost za organizaciju alociraju na opoziciju, zatim slede strane službe i onda su na trećem mestu sa nekih 15-16 odsto desničarske i ekstremističke grupe", istakao je Uljarević i dodao da postoji mali procenat koji smatra da je proteste organizovala vlast.

Kada je reč o intervenciji policije tokom protesta, Uljarević je naveo da je jedna trećina ispitanika ocenila da je policija upotrebila prekomernu silu, jedna trećina smatra da je policija reagovala u skladu sa ovlašćenjima, dok je 27 procenata ocenilo da je policija trebalo interveniše odlučnije i jače u zaštiti institucija.

Nema promene u podršci SNS-u, opala podrška SPS-u

Uljarević je naveo da se posle protesta podrška SNS-u nije promenila, ali da je podrška SPS-u uprkos visokom ličnom rejtingu Ivice Dačića opala.

Dodao je da se rejting Saveza za Srbiju nalazi na oko šest procenata, dok stranka Aleksandra Šapića ima podršku od oko pet odsto.

Govoreći o listama koje nisu prešle cenzus na izborima, Uljarević je naveo da ovim listama nije porasla podrška.

"Meni se čini da nema nekih bitnijih promena. Ono što smo imali pre izbora, imamo i sad. Imamo listu oko Aleksandra Vučića koja je jaka, imamo tu blagu promenu za SPS. Imamo rast Šapića", kazao je Uljarević i dodao je da bi trebalo sačekati i videti na koji način će biti organizovan politički život.