Читај ми!

Терапија за душу - "Твоје слике, моје песме, наше приче"

Збирку песама "Твоје слике, моје песме, наше приче", Снежана Кецојевић Миљевић написала је брзо, али идеја о таквој књизи у њој је живела дуго. Песме су жанровски различите, строгог или слободног стиха, тематски повезаних причом о Косову и Метохији. Стихове је низала онако како су из душе излазили, олакшавајући тегобу коју је деценијама чувала у себи о својој родној груди.

Песме су настајале по принципу асоцијативног писања на основу старих пожутелих и сасвим нових фотографија њених Дурлевића и Реџића са Шар планине из Сиринићке Жупе.

Стихови одишу аутентичним префињеним сензибилитетом, обојени су сликама из свакодневног живота, традиционалним обичајима и сећањима из детињства.

"Песме јесу пре свега јако носталгичне, препуне љубави према родном крају. Истовремено има и тужних осећања везаних за одвојеност од родног краја али са много стрепње за исти тај родни крај и народ који живи тамо", каже ауторка прим. др Снежана Кецојевић Миљевић.

"Галије Шарске", "Сречанка", "Капиџик", "Младино оро", писане су на дијалекту њеног народа.

"То је врло архаичан језик и тешко разумљив људима који не живе тамо. Те речи су се одједном појавиле, извирале из мене и ја сам само кроз стих и кроз управо тај дијалекат могла да са њима комуницирам", објашњава Кецојевић Миљевић.

На питање да ли писање и читање поезије могу да буду вид терапије за душу, Снежана Кецојевић Миљевић као психијатар одговорила је:

"Ми живимо у време када смо, пре свега , не везано за ковид период јако отуђени, изоловани, прилично духовно осиромашени, емоционално такође осиромашени. Оно што нама треба, јесу заправо емоције исказане кроз живу реч, исказане кроз контакт са другим човеком".

Збирком "Твоје слике, моје песме, наше приче" Снежана Кецојевић се придружила импресивном броју лекара који су песници и писци.