Рат против Ирана – хиљаде људи на "сахрани мученика" у Техерану и прва пукотина у Трамповим редовима

"Никако не сматрај мртвим оне који су на Алаховом путу изгинули. Не, они су живи, и у обиљу су код Господара свога, радосни због онога што им је Алах од доброте Своје дао и весели због оних који им се још нису придружили, за које никаква страха неће бити и ни за чим неће туговати", цитат је из Курана којим су иранске власти позвале грађане да на ахирет, или други свет, испрате Алија Лариђанија, последњег из групе од укупно 25 високих званичника власти у Техерану, који су ликвидирани за скоро три седмице напада Американаца и Израелаца на ту државу.

Али Лариђани - филозоф који је написао неколико књига о идеализму Имануела Канта, преговарао о нуклеарном споразуму и оркестрирао гушење демонстрација у којима је страдало најмање 3.000 људи, донедавно је у Америци словио за пожељног будућег лидера Ирана, довољно прагматичног да, када дође време, постигне договор са Вашингтоном.

Ипак, после смрти верског вође Алија Хамнеија, Лариђани је преузео кључну позицију у Ирану и ракетама и дроновима засуо америчке базе по Блиском истоку, чиме се, како наводе обавештајни извори у САД, уписао на врх листе за одстрел коју су саставили САД и Израел.

Спалићемо им срца...

"Спалићемо им срца. Натераћемо ционистичке криминалце и бестидне Американце да зажале због онога што су учинили", рекао је Лариђани 29. марта, дан након што је у првом налету израелских авиона убијен ајатолах Али Хамнеи.

Истог дана када и Лариђани, у нападу на командно место у Техерану, убијен је и први човек Басиђ милиције, Голамреза Солејмани, који је, попут Лариђанија, страдао у акцији "истребљивања" врха Исламске револуције, смишљене како би се могућим устаницима створиле могућности да свргну власт у Ирану.

Дан касније, док је израелски министар одбране Израел Кац објашњавао да је војска добила дозволу да без додатних консултација убија званичнике власти у Техерану, Мосад је објавио да је у Техерану ликвидиран и шеф обавештајних служби Есмаил Хатиб.

После хиљада ваздушних удара САД и Израела и осветничких напада иранске војске и Револуционарне гарде по Израелу, Ираку, Катару, Саудијској Арабији, Уједињеним Арапским Емиратима, Оману, Јордану и Кувајту, власти у Техерану су затвориле Ормушки теснац.

Ирански контраудари

Поморским путем, кроз који пролази петина светске трговине енергентима, Иранци повремено дозвољавају пролаз бродовима из "одабраних земаља". До сада, Иран је гађао 21 танкер, након чега је на прилазима овог мореуза "заглављено" око 20.000 чланова посада на неколико стотина бродова.

Војна операција којом су Иранци одговорили на нападе, наводно, била је дело Хамнеија и Лариђанија, који су, свесни да ће тешко војно поразити САД и Израел, контраударе конципирали тако да нападачима нанесу бар тешке економске ударе.

Ватреним говорима, на устанак су Иранце позивали и амерички председник Доналд Трамп и израелски премијер Бењамин Нетанјаху, мада су Мосад и остале западне обавештајне службе упозоравале да би такав потез могао бити угушен у крви.

План о устанку, чини се, пропао је у тренутку када су власти у Техерану, уместо вере, почели да се позивају на више хиљада година традиције персијског народа, те када су се Белучи, народ са југоистока Ирана, заклели на верност новом верском лидеру Мођтаби Хамнеију.

Пукотина у Белој кући

На тај начин, суштински, рат у Ирану прети да крене у правцу у којем су, у претходне две деценије, полако тонуле и ирачке, либијске и авганистанске авантуре Трампових претходника у Белој кући - Џорџа Буша Млађег и Барака Обаме.

У очекивању брзе победе, чини се, Американци полако тону у рат после којег ће, у годинама које долазе, бити принуђени да остану укључени у политичка кретања у Ирану, трошећи ресурсе на начин на који су животи војника и новац бацани на неуспешне покушаје изградње џеферсоновских демократија у Ираку и Авганистану.

Истовремено, у Вашингтону се, полако, појављују пукотине у "трампистичкој" идеологији, пошто се потпредседник и донедавни "престолонаследник" Џеј Ди Венс све ређе у јавности изјашњава о смислености сукоба, док је шеф Центра за борбу против тероризма Џозеф Кент поднео оставку.

"До јуна 2025. године, схватали сте да су ратови на Блиском истоку замка која је Америку коштала драгоцених живота патриота и осиромашила нацију... Убедили су вас да је Иран непосредна опасност по САД... То је била лаж", навео је Кент у писму Доналду Трампу.

"Добро што је отишао, јер је рекао да Иран није опасност", написао је Трамп на мрежи TruthSocial, испраћајући из својих редова првог високорангираног званичника администрације, које је поднео оставку због иранске кризе.

Амерички медији оцењују да би могао остати и једини, јер су Венс и Тулси Габард прилично опрезни да не искораче претерано ван стазе коју им је зацртао председник.