Који аутори су нашли своје место у "Десет векова српске књижевности"

Издавачки центар Матице српске објавио је једанаесто коло антологијске едиције "Десет векова српске књижевности". Највећи подухват те врсте у српској издавачкој делатности, садржи 10 наслова у 11 књига.

Међу делима је први српски модерни роман "Беспућа" Вељка Милићевића, такође наши први романи о градском животу. О Београду и о Ужицу писао је Милутин Ускоковић. Ту је и Винаверова студија о Лази Костићу. 

"У једанаестом колу у једанаестој години с 11 књига смо одабрали драме, приповетке, романе, Антологију грађанске поезије и књиге двојице наших савременика, тако да обележавамо 80 година живота Матије Бећковића и 90 година живота Драгослава Михаиловића", истиче уредник едиције академик Миро Вуксановић.

Драгослав Михаиловић каже да је још у основној школи донео одлуку да ће бити писац.

"Богами, прву књигу нисам објавио до скоро 30. године, а ево сад сам дочекао да уђем у овако значајну едицију", наводи Михаиловић.

Буру у Хрватској изазвало је што се Марин Држић нашао у антологији српске књижевности.

"Сматрамо да књижевност Старог Дубровника, књижевност Дубровачке републике, која је самосвојна, али која је и настала на штокавском наречју, које је најближе источнохерцеговачком дијалекту који је Вук узео као основу нашег савременог књижевног језика, припада нашој књижевности, а припада истовремено и књижевности хрватског књижевног корпуса", појашњава Вуксановић.

Ово је, како каже Вуксановић, и вековна хроника, показује како се међусобно допуњују и увећавају цивилизацијски слојеви.

Антологија је приказ развоја српске књижевности, од усмене и житијске до савремене, од 12. века до данас, а пошто је реч о отвореном пројекту, и писци који данас квалитетом освајају књижевну сцену моћи да се нађу у њој.