Рођендан најстарије културне институције српског народа

Матица српска основана је на данашњи дан пре 193 године. Ово је шест најважнијих ствари које би требало да знате о најстаријој књижевној, културној и научној институцији српског народа.

Оснивање

Матица српска основана је 16. фебруара 1826. године у Пешти. Разлози за оснивање били су, између осталог, потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига.

Оснивачи 

Матицу српску основали су Срби из Пеште Гаврило Бозитовац, Јован Деметровић, Јосиф Миловук, Петар Рајић, Андрија Розмировић, Георгије Станковић и Јован Хаџић.

Први председник Матице српске био је правник и књижевник Јован Хаџић, а први формално изабрани секретар правник и новинар Теодор Павловић.

Узор за друге сличне институције 

Матица српска од оснивања представља установу свесрпског, саборног карактера. По узору на њу, удруживаће се касније и други словенски народи у своје Матице, преузимајући од ње име, а у великој мери и програм. Такве су биле Матица чешка, Матица илирска и Матица лужичкосрпска.

Прелазак у Нови Сад

Седиште Матице српске се налазило у Пешти до 1864. године, када је пресељена у Нови Сад. Након пресељења из Пеште у Нови Сад, развија се просветитељска и издавачка делатност, штампа се значајна серија "Књиге за народ", множе се стипендијске задужбине и легати, расписују књижевни конкурси, а све јаче постаје и прожимање са културом у слободној Србији.

Међуратни период

Први светски рат је значајно осиромашио Матицу српску, у међуратном периоду она добија на научној снази својих сарадника. У Матици српској тада објављују Јован Цвијић, Михаило Пупин, Милутин Миланковић, Алекса Ивић, Јован Ердељановић и многи други. У току Другог светског рата, Матица српска се није јавно оглашавала, а након рата јој је одузета готово сва имовина. 

Матица српска данас

У послератном периоду она наставља да се развија превасходно у значајну научну установу, данас има више од 3.000 сарадника, стотинак научних пројеката, девет научних часописа и седам научних одељења – за књижевност и језик, за друштвене науке, за природне науке, за ликовне уметности, за сценске уметности и музику, као и Лексикографско и Рукописно одељење.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 16. феб 2020, 12:23) - anonymousБожидар Панић [нерегистровани]

Пропада родна кућа Саве Текелије

„Матица српска основана је 16. фебруара 1826...“ Дванаест година касније, оснивањем задужбине Текелијанум, Сава Текелија, од тада доживотни председник Матице српске, обезбедио је њен трајни опстанак. Данас у Араду пропада кућа коју је саградио Савин прадед оберкапетан Јован Поповић Текелија, 1705. године, у којој је рођен, провео највећи део свог дуговечног живота и у њој умро Сава Текелија. Кућа је у непосредној близини Петропавловске цркве, задужбине Савиног прадеде. Деценијама није кречана, кров прокишњава, над просторијом где се налази музејска постава таваница је од влаге урушена. Да ли је то заслужио Сава Текелија?
Арад, 16. фебруар 2020. Божидар Панић,
инжењер у пензији