Ковачевић је добио награду за укупан животни допринос српској књижевности, а Прилепин награду за прозно дело објављено у свету које је имало снажан утицај на српску књижевност за роман "Обитељ" и књигу приповедака "Седам живота".

Награда ће лауреатима бити уручене 27. јануара у Андрићевом институту у Андрићграду.

У образложењу награде жири, у саставу професор на Филолошком факултету у Београду Јован Делић и књижевници Владимир Кецмановић и Желидраг Никчевић, навео је да је Душан Ковачевић не само водеће име српске драме, већ и један од најзначајнијих европских драмских писаца и "смехотвораца".

Жири је подсетио на Ковачевићеве наслове попут "Маратонци трче почасни круг", "Радован Трећи", "Балкански шпијун", "Професионалац"... уз оцену да су у његовим петотомним сабраним делима све одреда ремек-дела која имају изузетан статус и код књижевне критике и код публике.

"Наставаљајући се на традицију Стерије, Нушића и Поповића, а понекад и у комбинацији са поетским драмама Љубомира Симовића и хумором Матије Бећковића, Душан Ковачевић је подигао српску горку комедију на највиши ниво и постао европска књижевна вредност првог реда", навео је жири.

Руски књижевник Захар Прилепин је, према оцени жирија, и пре романа "Обитељ" имао статус класика савремене руске књижевности, а тим штивом је свој статус не само учврстио, већ и високо подигао наслањајући се на традицију руских писаца који тематизују историју, на Лава Толстоја, Леонида Леонова и Александра Солжењицина.

Награда се састоји од повеље и новчаног износа који још није утврђен.

Директор Андрићевог института Емир Кустурица није присуствовао додели награде због, како је речено, лоших временских услова.

Конференцији за новинаре присуствовао је и председник Удружења киднапованих и убијених Срба са Косова и Метохије Симо Спасић, који је у руци држао фотографије жртава.